Иако одлука о евентуалном насљеднику Валентина Инцка на позицији високог представника у БиХ још ни близу није коначна, у незваничним круговима се говори о томе да су Њемачка и САД, и то на највишем нивоу, ово питање макар у начелу ријешиле да наредни високи представник буде Кристијан Шмит, утицајни члан баварске ЦСУ, сестринске партије ЦДУ Ангеле Меркел.
Оно што је за БиХ најважније је да се Шмит активно и досљедно залаже за проширење ЕУ, а дао је лични допринос да се прошлогодишња блокада почетка преговора Сјеверне Македоније и Албаније од стране Француске и још неколико земаља оконча. Шмит је тада рекао да ЕУ мора испунити обећање према свим земљама западног Балкана да, ако проведу реформе које су од њих тражене, могу рачунати да ће постати чланица ЕУ.
Шмит је често исказивао забринутост за третман миграната који напуштају земље поријекла и преко Средоземног мора и Балканског полуострва покушавају доћи до Европе, а тим проблемом се интензивно бавио и у региону. Тим поводом долазио је и у БиХ и у Хрватску. Од НАТО бродова у Средоземљу је тражио да без изузетака спасавају мигранте које пронађу у чамцима или у невољи на мору. У БиХ је долазио и као министар пољопривреде Њемачке као изасланик Меркелове да ријеши проблем блокаде Споразума о стабилизацији и придруживању од стране Милорада Додика, тадашњег предсједника РС. Један је од заговорника дијалога Њемачке са земљама сјеверне Африке о економској помоћи и давању економске перспективе становницима тих земаља, а значајно се залагао и за рјешење конфликта у Сирији.
Написи сарајевских медија да је у вези с његовим именовањем Шмит ушао закулисне радње с Москвом нису тачни, јер је већина наших саговорника, који га добро познају, указала на његов критичан однос према Русији због анексије Крима, подршку НАТО-у и награде које је добијао због његовања односа Њемачке са НАТО-ом. Иако припада хришћанској конзервативној партији блиској Римокатоличкој цркви, у вријеме пријема Хрватске у ЕУ критиковао је ту земљу због корупције и залагао се за одлагање пријема ако земља не проведе реформе, што су му замјерили неки кругови и у Загребу и у Минхену.
Ипак, што се тиче Русије, Шмит јесте био међу политичарима који су се залагали за ублажавање или барем неувођење нових санкција против те земље. У Њемачкој су му, с тим у вези, замјерили што је 2017. као министар пољопривреде у Њемачку позвао Александра Тачова, министра пољопривреде Русије, којег је ЕУ ставила на листу санкција због анексије Крима.
Занимљиво је да је Њемачка очигледно потпуно промијенила став према ОХР-у, јер се већ више од деценију досљедно залаже за његово или укидање или измјештање или слабљење, и због тога је често долазила у вербални сукоб с Американцима. Управо се Њемачка залагала да се 2011. године Канцеларија специјалног представника ЕУ одузме од Инцка и да шефу Делегације ЕУ. Осим тога, Петер Витиг, бивши њемачки амбасадор у УН-у, на сједницама Савјета безбједности посвећеним ОХР-у је јавно говорио да је та канцеларија сметња унутрашњих политичким процесима, да му треба одузети овлаштења јер припада прошлости. Витиг је рекао да домаћи политичари треба да сами преузму одговорност за своје проблеме, а не да их рјешава ОХР. Европска комисија је прошле године, без сумње уз њемачку сагласност, у Мишљењу за чланство БиХ у ЕУ и у Аналитичком извјештају написала да је употреба бонских овлаштења “суштински некомпатибилна с демократским карактером државе и суверенитета”.
Чињеница да је Њемачка промијенила став о ОХР-у може значити да је схватила да домаће политичке елите саме никад неће ријешити проблеме, а то онда представља проблем и за ЕУ, с чим се слаже и Тања Топић, бањалучка аналитичарка и одлична познаватељка њемачке политике. Што се тиче Шмитовог доласка, она каже да је засад једино извјесно да Инцко одлази, а да су све остало спекулације.
“Мислим да је извјестан појачан ангажман међународне заједнице у БиХ, сви су изгубили стрпљење са политичком агонијом и нефункционалношћу БиХ. Сама чињеница да добијамо новог високог представника говори да смо свјетлосним годинама удаљени од ЕУ, заробљени у прошлости из које овдашње квазиелите нити могу нити желе саме да искораче”, закључила је она.
(nezavisne.com)
