Ако желимо повести БиХ у Европску унију и трансформирати је у демократску земљу, не смијемо имати чисто етничку оријентацију, каже нови високи представник у БиХ Кристијан Шмит и додаје да је неодрживо нарушавање територијалног интегритета на Балкану.
У интервјуу за Дојче Веле, упитан шта намјерава учинити да би промијенио ситуацију у земљи, Шмит је рекао да ће се наћи многи, у извјесном смислу и он, који кажу: “Што? Зар је 26 година након Дејтонског мировног споразума и 26 година након Сребренице потребна једна таква институција, која заправо намеће извјесне ограде управљању земљом од стране домаћих политичара и слободном демократском развоју?”
“Али, управо посљедњих десет година су биле назадне и вратиле су нас унатраг – не само у погледу високог представника него, на нажалост, и у погледу цјелокупног развоја. И зато је Босни и Херцеговини још увијек потребна таква међународна подршка. Ја ћу обављати ту функцију у нади да у неком тренутку сам себе учиним сувишним”, рекао је.
Мисли да се морају разјаснити три питања.
“Прво: Ја у БиХ долазим као политичар, а не као дипломата. Упозоравам да понека моја реченица можда неће бити дипломатски стесана али ће бити јасна. Као прво, морам истакнути да излети, направљени посљедњих година, попут размјене територија као једне врсте рјешења или начина смиривања потенцијалних сукоба на западном Балкану, не важе. Таква идеја, да једна мањина буде замијењена другом, није одржива. Стога о нарушавању (мијењању) територијалног интегритета држава западног Балкана не може бити ни говора”, упозорио је.
Друго питање је како се може побољшати функционалност државе у земљи великој попут Доње Саске, с мањим бројем становника од Берлина, али с преко 137 министарстава? На којим пољима људе можете охрабрити? Гдје ствари морате поједноставити?
“И треће: Када 70 посто младих људи из БиХ – ако су тачне бројке којима располажем – радије негдје другдје иду тражити своју будућност – онда то није добро. Морамо више гледати на младу генерацију, како ми у ЕУ, тако и високи представник и сви заједно. Јер, није довољно играти само на карту сиједих људи. Ја играм на карту младе генерације”, рекао је Шмит.
Почетак његовог рада отежан је чињеницом да Русија доводи у питање легитимност именовања на функцију високог представника. А члан Предсједништва БиХ Милорад Додик каже да, у најмању руку за почетак, нема намјеру сурађивати.
Шмит каже да је политичар већ 30 година.
“И навикнут сам, знам како радити и опходити се с протурјечним, супротним или другачијим мишљењима. Свима онима, који се сада покушавају позиционирати или можда желе истрести свој бијес, желим рећи да сам релативно искусан и да сам штошта доживио. То ће сигурно довести до тога да не посустанем и не изгубим вољу у залагању за БиХ. И да је мој захтјев и апел да разговарам са свима. Одлука Вијећа сигурности Уједињених народа, којом је одбацило захтјев Русије, који је подржала и Кина, за усвајањем резолуције којом се тражи укидање ОХР-а, значи јачање позиције високог представника и његових овласти. То ми даје добру основу да, након што ступим на функцију високог представника, обављам своју дужност онако како је схваћам и на темељу надлежности које ми је додијелила међународна заједница”, казао је Шмит.
Истиче да није ту да заступа нечије интересе, већ мора бити ту подједнако за све.
“То се односи и на Србе. И Срби су у овој регији имали тешку судбину и доживјели ствари које су биле лоше. Зато се на неке ствари не може гледати једнострано. Ми ту имамо све етничке групе али и ‘остале’, односно оне који нису Хрвати, нису Бошњаци, нису Срби, нпр. Жидове али и све друге о којима се морам побринути. Зато свима поручујем: Само опуштено!”, поручио је.
Русија и Кина су најавиле да ће и даље настојати ослабити функцију високог представника и затворе ОХР сљедеће године, а Шмит, “уз дужно поштовање” наглашава да о високом представнику не одлучује Савјет безбједности, то је ствар држава-потписница Дејтонског мировног уговора.
“Снага коју црпим, не долази само из заједничког европског опредјељења него и из чињенице да су се на сцену вратиле САД, с јасном окренутошћу западном Балкану. Цијеним рад предсједника Бајдена током свих протеклих година и деценија колико се познајемо. А ту је и Савјет безбједности УН-а, којем подносим извјештаје и које ће окончати рад ОХР-а када ОХР више не буде неопходан, на примјер када БиХ постане чланица ЕУ”, казао је.
Одговарајући на питање о проблему изборног закона и тзв. етнизације политике, Шмит каже да је познато да постоје врло интензивни покушаји да се изборни закон изнова регулишт. Ту постоје техничка питања која имају везе с вјеродостојношћу.
“То би у сваком случају требало разјаснити – нпр. могућност заштите података путем електронске обраде. Треба спријечити сваку помисао о изборној превари или куповини гласова. На жалост, на западном Балкану имамо случајеве у којима је то било евидентно. Ми сада требамо изградити повјерење и у то ће се укључити ЕУ, САД и високи представник. Знам да је то јако комплицирано. Колега Фüлле, бивши повјереник за проширење ЕУ, пуно је радио на томе прије неколико година и увијек би све пропало у посљедњи тренутак. Надам се да сада неће бити тако. Међутим, морамо пазити на једно: Ако желимо територијални интегритет БиХ какав је зацртан у Дејтонском споразуму, ако желимо БиХ трансформисати у земљу способну за приступ ЕУ, у једну демократску земљу, онда не смијемо имати једну чисто етничку оријентацију бирача и њихових гласова. Јер, то је попут квадратуре круга. Мислим да је то ствар коју морамо врло пажљиво размотрити у свом раду”, рекао је Шмит, додајући да не жели грађанкама и грађанима БиХ прописивати, како каже, унитарну државу.
(fena)
