spot_img
spot_img

Скривају милионе, објављују мрвице: Како натјерати функционере да објаве шта све имају

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Функционери у Босни и Херцеговини на многе начине могу да сакрију своје богатство, јер имовинске картоне, као и поријекло имовине, нико не провјерава, док покушаји да се ово законски уреди већ годинама пропадају.

Функционери у БиХ имају више начина да сакрију своју имовину него што држава има начина да то провјери. Пребацивање некретнина на родбину и пријатеље, оф шор компаније, слање новца у иностранство, као и отварање фирми у региону, само су неки од начина да се прикрије богатство и избјегне потреба за доказивањем његовог поријекла.

Новинари који су истраживали ове теме многу пута су доказали да су функционери у својим имовинским картонима „заборавили“ на станове, аутомобиле, куће на мору, као и на неке банковне рачуне.

Централна избора комисија, којој се имовински картони достављају, није одговорна за тачност података, а ни тужилаштва не могу пуно јер нетачно и непотпуно давање података у имовинским картонима није третирано ни Кривичним ни Изборним законом као кривично дјело.

Покушаји да се усвоји Закон о поријеклу имовине годинама пропадају, као и приједлози да се ова област регулише у неком о постојећих закона. Једни који је направио помак јесте Кантон Сарајево, који од ове године има Закон о поријеклу имовине.

Може ко шта хоће

– Нажалост, једва смо дошли до тога да се објављују имовински картони, а сада служе само, ето онако, да се коментарише. Нико не може знати да ли је то стварно стање, поготово када се узме у обзир да постоје огромне могућности да се имовина сакрије у иностранству, а да институције овдје немају никаквог увида – сматра извршни директор Транспаренси интернешенела БиХ, Ивана Корајлић.

Подсјећа да ТИ годинама указује на чињеницу да имовински картони немају смисла уколико се информације не провјеравају и уколико нема посљедица за лажно пријављивање.

– С друге стране, систем је такав да имовинске картоне подносе само изабрани званичници док именовани, и остали на које се примењује Закон о сукобу интереса, шаљу финансијске извјештаје, који се нигдје не објављују – објаснила је Корајлићева, додавши је ТИ предлагао да се кроз приједлог новог Закона о сукобу интереса на нивоу БиХ одредбе о имовинским картонима припоје Закону о сукобу интереса.

Објашњава да су предлагали и да уведе контрола и обавеза за детектовање свих неправилности, да се пријављује тужилаштвима. Ништа од тога није усвојено.

Поповић: Има начина

Сагаласан да нам требају промјене закона је и професор на Правном факултету у Бањалуци Витомир Поповић, који сматра да би се и у постојећим законима могло наћи рјешење, само када би за то постојала политичка воља.

– Примјера ради, ако сам пријавио један стан или два, а имам пет, то је кривично дјело давања лажног исказа у сврху остваривања користи. То је законом регулисано – објашњава Поповић.

Проблем је, међутим, што нико не провјерава тачност података, па је то сада, тврди Поповић, мртво слово на папиру.

Он сматра да би ЦИК могла да провјери те податке преко пореских или геодетских управа.

– Међутим, тешко ће бити политичке воље да се ово регулише, јер закон о поријеклу имовине морају усвојити они који су на власти, или они који послије буду на власти, али тешко да ће ико да усвоји закон који ће бити против њих – закључио је Поповић.

Марковић: Угледати се на Србију

Правница Иванка Марковић сматра да је ово питање најлакше ријешити на начин на који је то ријешила и Србија – Законом о спречавању корупције, који је ове године ступио на снагу.

– Овим законом се проширује надлежност Агенциије за борбу против корупције и даје јој се овлаштење да провјерава тачност и потпуност податка које јавни функционери наводе у извјештају о имовини и приходима – објаснила је Марковићева.

Додаје да је посебно значајно навести да је овим законом прописано и кривично дјело непријављивање имовине или давање лажних података о имовини са предвиђеном казном затвора од 6 мјесеци до 5 година за јавног функционера који не пријави имовину или даје лажне податке у намјери да прикрије податке о имовини.

– Слично рјешење предвиђа и Закон о спречавању корупције Црне Горе, који је донесен још 2014. године. С обзиром да се с у Републици Српској тренутно ради на измјенама и допунама Кривичног законика, мишљења сам да би се кривично дјело “непријављивање имовине” или “давање лажних података о имовини” могло предвидјети и у нашем закону – објаснила је Марковићева.

“Ако идемо у ЕУ, морамо то ријешити”

Политички аналитичар Вехид Шехић сматра да ће и овај проблем морати једном да се ријеши, а да ће на то имати утицаја и пут Босне и Херцеговине у Европску унију.

– Сви они који су обавезни да дају имовинске картоне, морају да одговарају. У демократским државама, гдје имате владавину права, то је обавеза. Међутим, ми смо још увијек држава у којој се не поштују донесени закони, јер једноставно не постоји политичка одговорност – објашњава Шехић.

Сматра да ће доћи вријеме да се промијене и поједини закони, јер ће и ЕУ тражити да испунимо много тога, све у циљу транспарентности.

– Када ће то доћи – нико не зна, али мораће доћи. Поготово када будемо отварали поглавља 23, 24 и 25, а то ће сигурно бити прва поглавља која ћемо ми мората отварити када добијем статус кандидта за ЕУ – објашњава Шехић, додајући да би то био добар корак ка враћању повјерења у политику као занимање, а и у институције ове државе.

 

 

 

 

(srpskainfo.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img