Одржи ли се тренд неизвјесне економске ситуације, очекује се да ће у БиХ банке подићи камате на депозите, али и на кредите, потврдили су из Удружења банака БиХ.
Како појашњавају, економска дешавања у Европи, гдје је најављен скок каматних стопа, не би у великој мјери требало директно да се одразе на БиХ, али с обзиром на инфлацију, која је код нас тренутно изнад осам одсто, повећање каматних стопа и у БиХ је практично неминовно.
“Инфлација ће у наредном периоду ићи и преко 10 одсто и без смирења инфлације неће доћи до регулисања каматних стопа”, каже за “Независне новине” Берислав Кутле, директор Удружења банака БиХ.
А да би се ситуација регулисала, више је предуслова. Први је, наводи Кутле, повећање каматних стопа на депозите.
“Осјећа се да каматне стопе на депозит у БиХ данас износе нула, односно да мало-помало, условно речено, почињу нестајати из банака. Људи који имају веће депозите улажу у некретнине, инвестиције, злато и друге производе, јер на штедњи немају камату, а инфлација је осам одсто, што значи да најмање толико губе на новцу”, појаснио је Кутле.
Ако се ово настави, банке у БиХ, како је појаснио, мораће да регулишу каматну стопу на депозите да би уопште могле функционисати.
“А чим и ако буду подизали каматну стопу на депозите, јасно је да ће морати дирати каматну стопу и на кредите”, нагласио је Кутле.
Професор на Економском факултету у Источном Сарајеву Марко Ђого каже да је овакав епилог потпуно очекиван.
Истиче да је још прије почетка пандемије вируса корона упозоравао да банкарски сектор прикупља ниске каматне стопе и да ће, чим дође до пораста каматних стопа због инфлације, солвентност банака бити доведена у питање.
“Нажалост, ово је врло непријатан сценарио по нас. Али данас о томе причати, а не прије четири године, показује једну неозбиљност наших институција, а донекле и наших банака”, наводи Ђого.
Он је увјерен је да ће банке повећати и активне и пасивне каматне стопе.
“Нема никаквог смисла да држите бескорисне каматне стопе од два-три одсто, када је инфлација 10 одсто. Тиме практично губите куповну моћ свог новца који држите у банкама. Ако је инфлација 10 одсто, онда би теоретски требало да имате каматну стопу 10, 12 или 13 одсто”, појашњава Ђого за “Независне новине”.
Оно што слиједи, како тврди, јесте да ће банке поред исказаног губитка, престати да одобравају кредите по фиксним каматним стопама, поготово када су у питању дугорочни кредити.
“Имали сте до сада могућност да узмете, рецимо, до седам година кредит са фиксном каматном стопом. То ће се скратити на годину, можда максимално три. Каматне стопе, и активне и пасивне, ће се повећати”, наглашава Ђого.
Европа се, подсјетимо, припрема за значајан раст камата на кредите. Из Извршног одбора Европске централне банке недавно је први пут најављено да би за два мјесеца и европске монетарне власти могле покренути повећање каматних стопа након што су то учиниле бројне друге централне банке.
(nezavisne.com)
