Државна агенција за истраге и заштиту (СИПА) поднијела је Кантоналном тужилаштву Кантона Сарајево извјештај против одговорних у удружењу Транзициона правда, одговорност и сјећање у БиХ, јер су током реализације пројекта “Мапирање логора и мјеста злочина 1992-1995. у БиХ” злоупотријебили положај и сачинили 230 записника и изјава, а да уопште нису разговарали са лицима која су наводно дала ту изјаву.
“Дана 20. априла 2023. године Кантоналном тужилаштву Кантона Сарајево поднесен је извјештај о постојању основа сумње о почињеном кривичном дјелу из члана 383. Кривичног закона Федерације БиХ, односно злоупотреба положаја и овлаштења”, наведено је у одговору СИПА на посланичко питање Милорада Којића, посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ.
У одговору се наводи и да је удружење Транзициона правда, одговорност и сјећање у БиХ основано као партнерска организација са Регионалном комисијом за утврђивање чињеница о ратним злочинима и другим повредама људских права (РЕКОМ), а под супервизијом Фонда за хуманитарно право, чији је оснивач Наташа Кандић.
Ово удружење радило је на пројекту “Мапирање логора и мјеста злочина 1992-1995. у БиХ” и током 2018-2021. године обављали су разговоре са лицима која су била заточена током протеклог рата, међутим, након кривичне пријаве која је поднесена, СИПА је утврдила да су они који су спроводили истраживање правили записнике и изјаве, а да уопште нису разговарали са тим лицима.
“Проблематично је то што је постојала намјера да се фалсификују упитници како би се одређена лица показала да су били логораши. Грешка се може догодити и дешавају се, али овдје је проблем намјера. Проблем је и злоупотреба позиција у смислу добијања средстава за тај пројекат, како би се историјске чињенице фалсификовале”, рекао је Којић.
Он каже да је упитно како ће Кантонално тужилаштво Кантона Сарајево поступити по извјештају СИПА, с обзиром на то да је правосуђе, када је у питању процесуирање ратних злочина, посебно према Србима, било инертно.
“Нису жељели да се баве злочинима против Срба и упитно је како ће тужилаштво поступити. Ми захтијевамо да се ово процесуира како би се превентивно утицало на фалсификовање историјских чињеница”, нагласио је Којић.
У удружењу Транзициона правда, одговорност и сјећање у БиХ кажу да “спорни” упитници нису кориштени у јавним публикацијама, “што имплицира да су сви објављени подаци релевантни и вјеродостојни”.
“Важно је напоменути да су у процесу документовања логора и других заточеничких објеката кориштене судске пресуде, транскрипти свједочења, муповске изјаве, а потом изјаве бивших заточеника или чланова њихових породица, те медијски извјештаји, публикације, књиге и извјештаји међународних и регионалних организација за људска права”, рекли су нам у удружењу Транзициона правда, одговорност и сјећање у БиХ.
У овом удружењу нису жељели да нам одговоре на питање колика је била вриједност пројекта “Мапирање логора и мјеста злочина 1992-1995. година у БиХ”, затим ко је финансирао и у којем обиму тај пројекат. На то конкретно постављено питање одговорили су да су “финансијски извјештаји јавно доступни” и да их можемо пронаћи код Финансијско-информатичке агенције (ФИА).
Када је ријеч о самој публикацији “Логори и друга мјеста заточења за вријеме рата у БиХ 1992-1996. године”, она је представљена у августу прошле године и у тој публикацији су приказана 322 објекта у 15 општина у којима је било затворено најмање 15.000 особа. Аутори публикације тада су рекли да је 127 објеката у којима су били заточени људи уврштено на основу пресуда, а остатак на основу изјава некадашњих затвореника, њихових породица, медијских извјештаја, као и извјештаја различитих организација за људска права.
(nezavisne.com)
