Иако заштићено просторним планом до 2025. године, језеро коп Шићки Брод, једно од најчистијих језера на простору Босне и Херцеговине, али и региона, и даље службено припада рудницима. То онемогућава да се у тој рекреацијској зони граде неки конкретни садржаји који ће проширити понуду за посјетитеље.
Подручје Тузланског кантона има неколико језера која су настала у ували површинских рудничких копова. Подземне воде и мали извори и потоци су дна напуштених рударских копова напунили водом и тако се широм кантона формирало више мањих и већих језера.
Језера се углавном користе за риболов и рекреацију, а с временом су успостављени мочварни еко-системи. Тако се могу видјети врбе, трстика, различите врсте подводне траве и биљака. Наравно, ту је и богата фауна. Таква језера су Смолућа код Лукавца, Бешин, Мушићко и Рамићко код Бановића, Брестовача, Сјерковача, Суходањ и Пожар код Живиница, језеро Бистарац у Бистарцу, а свакако је најпознатије језеро Шићки Брод између Тузле и Лукавца.
Језеро на копу Шићки Брод, са бројним увалама, настало је осамдесетих година прошлог стољећа акумулацијом подземних вода. Површине је веће од 200 хектара, дужине више од 500 м те дубине веће од 30 м. Обилује воденим раслињем те штукама, бабушкама, деверикама, бјелицама, шаранима итд.
Један од најгласнијих активиста за заштиту језера је Сенад Исаковић из Удружења “Екоспорт”.
Он је посебно задовољан недавно урађеном анализом воде кроз пројекат “Спасимо наша језера”, гдје су резултати показали да се вода у језеру може класифицирати у И категорију површинских вода.
“У посљедње вријеме Удружење је са Центром за екологију и енергију Тузла успјело доказати да се ради о изворишту воде, а не класичном језеру. Од 40 параметара који су понуђени за анализу, која се радила наспрам питке воде, само два нису била у границама вриједности да се вода користи за пиће”, појашњава Исаковић.
Он додаје да ће ускоро бити презентирана и анализа биодиверзитета језера.
С друге стране, Исаковић има бојазан да ће око језера опет бити проблема. По измјенама и допунама Просторног плана 2005-2025. за подручје Тузланског кантона није предвиђено да језеро буде одлагалиште шљаке и пепела из Термоелектране Тузла, како се раније наговјештавало. Међутим, упозорава Исаковић, проблем је што се одуговлачи са новим локацијама, и то додатно угрожава језеро.
“Проблем је вријеме. Имамо нове количине отпада које ће ићи на локацију Језеро 2 у Букињу, које ће радити пет година. Ја се бојим да неко не прави сценариј да један дан та локација сиђе на цесту и онда да се поново пребаци на најближу локацију. То се предвиђа дужи период. Треба више да се зна о тој алтернативној локацији”, поручује Исаковић.
С друге стране, на језеру као зони рекреације и зони туризма тренутно је немогуће легално нешто градити јер то и даље припада рудницима.
“Просторним планом је то језеро дефинисано као зона рекреације и зона за туризам и као таква би требало да буде формално-правно заштићена. Да би се тај процес легално наставио, потребно је да локалне и кантоналне власти натјерају ‘Електропривреду’, као власника тог простора, да почне затварати површински коп као такав јер у папирима се тај простор и даље води као активан површински коп”, појашњава Денис Жишко из Центра за екологију и енергију Тузла. Он истиче да је то предложио представницима власти, који су казали да није прави тренутак за то.
“То није проблем само тог копа, већ и осталих рударских површина. Све се нешто прескаче да се уштеде паре. Дођемо онда у неки правни вакуум да нико не може реаговати. Немаш правне основе. Како ћеш било шта изградити на том простору ако је он правно и даље површински коп?”, пита Жишко надајући се да ће се наћи начин да се језеро коначно заштити као природно богатство.
(nezavisne.com)
