spot_img
spot_img

Само веће плате могу задржати угоститеље

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Домаће тржиште рада већ неколико година суочава се с мањком школованих радника у угоститељству, јер послодавци из иностранства младе куваре и конобаре врбују још док су у школским клупама, а упућени поручују да би их на овим просторима могло задржати само повећање плата.

Запослити доброг конобара или кувара постао је сан сваког власника локала, а угоститељи и професори у стручним школама кажу да су свјесни проблема те истичу да на одлазак младих људи утиче више фактора.

Професор у бањалучкој Угоститељско-трговинско-туристичкој школи Предраг Тошић истиче да готово свакодневно, осим власника ресторана из Хрватске, зову и послодавци из Њемачке и Аустрије, који се распитују за ученике које би ангажовали одмах након завршетка школе, пише Глас Српске.

“Имали смо ситуацију да је један власник пицерије у Хрватској дошао и ученику који је тек испекао занат тамо понудио посао за почетну плату од 1.000 или 1.200 евра, што значи да је добио понуду, а није ни изашао из клупе”, рекао је Тошић и додао да се за посао ван наших граница пријављује доста ђака.

Исто тако, каже Тошић, и наши угоститељи долазе и распитују се за свршене ђаке, јер и домаће тржиште вапи за школованим кадром.

“Међутим, наши послодавци не могу понудити плату коју за сезонски посао понуде они у ЕУ, због чега се већина наших ученика одлучи да оде вани”, рекао је Тошић.

Да је ситуација иста и на другом крају крају Српске потврдио је директор Средње школе “28 јуни” из Источног Новог Сарајева Борис Брајовић, истакавши да домаћи послодавци врбују ученике још док су у школским клупама.

“Не постоје они који су жељели да иду на праксу, а да нису успјели наћи гдје ће. Потражња је подједнака за конобарима и за куварима. Већим ресторанима за праксу обично треба више конобара него кувара. Ту дјецу, научену да раде свој посао, да би остали овдје морају привући већом платом”, рекао је Брајовић.

Директор ЈУ Угоститељско-економске школе из Приједора Бранко Боровница сматра да је младим генерацијама наметнут тренд одласка у иностранство те да иако одлазе због финансија, можда нису ни свјесни колики су тамо трошкови живота.

“С обиром на овдашње услове, и наши послодавци дају солидне плате за те послове, које иду и чак до 1.000 КМ. Међутим, мислим да је потребно боље уредити област доприноса – рекао је Боровница.

Предсједник Удружења радника у угоститељству и туризму у РС Жељко Татић каже да они који желе да се баве пословима из сектора туризма и угоститељства овдје не виде сигурност и просперитет, јер, како каже, раде за минималне плате.

“С обзиром на то нормално је да ће отићи ако добију бољу понуду. У 50 одсто случајева послодавци у Српској немају проблем са недостатком радне снаге, јер цијене радника. Али не знам шта очекују остали? Сви знамо да је потрошачка корпа 1.500 КМ, а плата око 700 и нормално је да ће млади када добију добру понуду отићи”, рекао је Татић.

Лоши услови

Жељко Татић каже да у Српској има изузетно добрих послодаваца, али да нажалост нису сви такви.

“Могу слободно рећи да у доста локала људи раде без слободног дана, без плаћених ноћних сати и то за малу плату па због тога иду у државе гдје су цијењени и поштовани”, рекао је Татић.

 

 

 

(nezavisne.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img