Руска Федерација држи кључ европске војне мисије у БиХ, с обзиром на то да је за продужење мисије ЕУФОР-а, војне мисије ЕУ, потребна одлука Савјета безбједности, гдје Русија има право вета.
Да би Русија могла уложити вето, у дипломатским круговима се спекулише већ неко вријеме, а Ентони Блинкен, амерички државни секретар, први пут се у вези с тим питањем јавно изразио.
Блинкен је, наиме, рекао да Запад спрема одговор ако Русија уложи вето на мисију ЕУФОР-а “Алтеа”.
“Ми смо ангажовани са различитим заинтересованим странама у вези са планирањем у ванредним ситуацијама”, рекао је Блинкен.
Александар Радић, војни аналитичар из Београда, истиче да је Запад у више наврата ставио до знања да у контексту украјинске кризе, не само да жели да задржи војну мисију у БиХ, него жели да је и ојача. Он подсјећа да је ЕУФОР појачан управо након почетка сукоба у Украјини те да је то представљало први конкретан корак у том смјеру.
“Наравно да ће изнаћи начин, поготово што су Американци експлицитно рекли да ће наћи модел. Модела има да се то правно уради и јасно је да притом мора да буде нека мисија која има формат ЕУ, али фактички читамо да ће то да буду чланице НАТО-а и пријатељских земаља. Суштина се неће промијенити и јасно се види да им је стало да сада имају јаче и израженије присуство у БиХ него на Космету. То говори о њиховом дискурсу. Они БиХ виде као потенцијалну тачку кризе, а не Космет, што је у перцепцији јавног мњења у Србији доминантни проблем”, истиче Радић.
Колико је познато, Русија се још у јавности није изјаснила о томе како ће поступити у новембру, када ова тема дође на гласање.
Међутим, Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ, тврди да ЕУФОР може остати у БиХ, али само уз одобрење Савјета безбједности УН, осим тога, Додик је мишљења да ЕУФОР не може мијењати своју мисију.
“Раније сам се залагао за продужење мандата ЕУФОР-а, али више нећу подржавати снаге које патролирају градовима и долазе оклопним возилима пред школе, вртиће и институције. Због галаме из Сарајева одједном се појавило додатних 500 војника који круже по БиХ, ту су испред школа, вртића. Против такве смо мисије ‘Алтеа'”, рекао је он.
Русија је, подсјећамо, прошлог новембра, као знак добре воље, пристала на продужење мисије ЕУФОР-а на годину дана, иако су и тада тензије између Запада и Русије због Украјине биле веома високе. Када смо прошле године о овој теми разговарали с једним високим западним дипломатом, тада нам је речено да Русији није у интересу да не продужи мандат ЕУФОР-а и јер би на тај начин отворила врата за директну војну мисију НАТО-а. Међутим, остало је нејасно да ли би евентуалну нову војну мисију било могуће организовати без формалне сагласности БиХ, с обзиром на то да се може претпоставити да би српски представници уложили вето у институцијама БиХ.
У ЕУФОР-у подсјећају да је мисија ЕУФОР-а једногласно одобрена резолуцијом УН 1575 22. новембра 2004. године и то у сарадњи са ЕУ.
“ЕУФОР је правни насљедник СФОР-а и има јединствену команду и контролу с циљем испуњења мисије у односу на имплементацију Анекса И-А и Анекса ИИ Дејтонско-париског споразума. ЕУФОР-ова главна улога је стабилизација мира у складу с војним аспектима мировног споразума”, наглашавају они.
Приликом нашег незваничног разговора прошле године о могућем (не)продужавању мисије ЕУФОР-а, наш саговорник нам је рекао да Берлин плус споразум даје мандат НАТО-у за питања војне безбједности у БиХ те да је ЕУФОР мисија добила сагласност да замијени НАТО. Иако није експлицитно речено, индиректно се сугерише да би НАТО имао право да у случају потребе настави војну мисију, односно ако ЕУФОР не би добио сагласност, јер је НАТО сагласност добио 1995. године, када је ИФОР добио мандат за одржавање мира у БиХ у складу с војним анексима Дејтонског споразума, а ту сагласност је само пренио на ЕУФОР.
У међувремену, амерички дневни лист са добрим изворима у америчким безбједносним службама “Wасхингтон Пост” тврди да ће у јуну наводно бити усвојен нови НАТО концепт у којем Русија више неће бити виђена као партнер, већ као ривал. Уколико је ово тачно, то би значило потпуно нове односе између Запада и Русије, а то ће се одразити и на војну мисију у БиХ.
Осим тога, занимљива је вијест која се појавила јуче, а у којој је наглашено да ће западне земље предложити промјену модела кориштења вета у Савјету безбједности УН. Према овим информацијама, прво ће о темама које буду предмет вета разговарати Генерална скупштина УН, а земље које желе да уложе вето мораће га бранити пред тим тијелом. Уколико овај модел буде усвојен, биће отежано било којој земљи, па и Русији, да једнострано улаже вета на политике или стратегије које им нису у интересу.
(nezavisne.com)
