Рода, којој су братуначки малишани дали име Сњежана, дочекала је зиму поред Дрине, гдје су је риболовци често виђали – зазимила је у Братунцу и постала атракција на снијегу и миљеница становника овог мјеста, а посебно дјеце.
Необично је гледати роду да гази дубоки снијег и како јој ноге тону у цјелац те како их чупа из снијега у дворишту Основне школе “Вук Караџић” у чијој близини борави.
То је нестварна слика и стиче се утисак да гледате неке сцене из цртаних филмова.
Ова рода је сама остала да зимује у Подрињу
Неуобичајено је и занимљиво што је ова рода сама остала да зимује у Подрињу и што није одлетјела са јатом у топлије крајеве Африке, јер је здрава и витална.
Сњежне падавине и ниске температуре натјерале су је да се склони, па се интелигентно “смјестила” на један стуб у школском дворишту, гдје је у току ноћи грије свјетиљка од уличне расвјете.
Ту је свакодневно посјећују дјеца, али и старији становници овог мјеста, хране је и уживају у њеној љепоти и грациозности.
Сњежана је “атерирала” и остала да борави у центру овог градића, свега стотину метара од Дома здравља у чијем су дворишту љубитељи животиња, а посебно рода, прошле јесени изградили ново гнијездо за роде које овдје годинама љетују.
Али, ова рода није хтјела да узурпира њихово гнијездо.
Братуначки рибочувар и заљубљеник у природу Бобан Филиповић каже да је ову роду запазио поред Дрине још у новембру и да је била здрава и витална те га чуди што је овдје остала.
Он појашњава да је од надлежне организације из Србије добио информацију да све чешће и све већи број рода остаје да зимује у овим крајевима због промјене климе и нешто блажих зима, а посебно на Дунаву и Обедској бари.
Филиповић је пратио родино кретање бринући како ће да поднесе зиму и да ли ће јој требати помоћ.
“Њена виталност приликом првог снијега унијела је оптимизам да ће издржати, што је потврдила и приликом посљедњих сњежних падавина и хладноће, јер се снашла и ноћу борави на стубу гдје је загријава свјетиљка од расвјете”, истиче Филиповић за Срну.
Власник куће у сусједству, 83-годишњи Ненад Стојановић каже да је рода показала да је мудра, јер је нашла локацију на бандери, гдје је грије свјетиљка, па лакше подноси зиму, што показује животињски инстикт и вољу за опстанком и животом.
Филиповић и други мјештани доносе храну јединој роди у овој варошици и доводе дјецу да уживају у њеној љепоти, док она у необичном, идиличном амбијенту поносно шета по школском дворишту и снијегу пркосећи зими и хладноћи.
Сњежана се не плаши људи
Већ се навикла на присуство дјеце и њихове погледе па шета испред њих као манекенка на писти и не бјежи од људи као првих дана.
Сњежану хране, углавном, рибом и изнутрицама.
Филиповић је прије неколико дана од једног суграђанина сазнао да је он прије зиме виђао пар рода поред оближње рјечице и да је, изгледа, једну напао и повриједио пас. Не зна се да ли је преживјела, али је друга рода остала да зимује у Братунцу.
Сњежана уљепшава зимске дане Братунчанима који своје шетње усмјеравају да обиђу роду и дају јој нешто хране. Рода је постала колективна брига мјештана овог градића.
Са почетком наставе, ученици имају прилику да се свакодневно друже са родом, да нешто науче о овој врсти птица и начину њиховог живота.
Старији мјештани помињу народну изреку “да роде доносе дјецу” и надају се да је учестала појава рода у Братунцу предзнак за рађање већег броја дјеце и заустављање негативне наталитетне стопе.
(nezavisne.com)
