Радован Караџић, први предсједник Републике Српске осуђен је на доживотну робију.

Након три године жалбеног поступка, Жалбено вијеће Механизма за кривичне судове у Хагу (насљедник Хашког трибунала) изрекло је другостепену пресуду Караџићу након што су размотрене жалбе одбране и тужилаштва на првостепену, којом га је 2016. године Хашки трибунал осудио на 40 година затвора.
Првостепеном пресудом, Караџић је ослобођен по једној тачки оптужнице – за геноцид над несрпским становништвом у седам општина у БиХ, али осуђен је за осталих 10 тачака, међу којима је и за геноцид у Сребреници.
Судско вијеће није утврдило да на територијама општина Братунац, Приједор, Власеница, Зворник, Сански Мост, Фоча и Кључ није почињен геноцид, али јесте утврдило да су ратни злочини поцињени у тим општинама, у периоду од 1992. до 1995. били координирани из врха Републике Српске.
Такође, према првостепеној пресуди, Караџић сноси индивидуалну кривичну одговорност за прогон, истребљење, убиство, депортацију и присилно премјештање становништва у поменутим општинама.
Караџић је након вишегодишњег скривања, ухапшен у Београду 21. јула 2008. године, а девет дана касније изручен је Хагу и смјештен у притворску јединицу Трибунала у Шевенингену из које никада није пуштен на привремену слободу.
Док је за њим била на снази потјерница Хашког трибунала, он се у Србији крио под идентитетом доктора алтернативне медицине Драгана Дабића.
Суђење му је почело у октобру 2009. године, а окончано је првостепеном пресудом у марту 2016.
На ту одлуку жалио је и Караџић са својим правним тимом, као и тужилаштво Хашког тринала.
Караџић се пред судом формално бранио сам уз помоћ стручњака из свог правног тима.
(nezavisne.com)