Особе која немају 18 година не могу ни да приђу уплатним мјестима легалних приређивача, док су им у угоститељским објектима гдје се организују игре на срећу са акцентом на терминале – врата широм отворена.
Ово је срж проблема у превенцији малољетничког клађења, јер је дјеци дозвољен улаз у неспецијализоване објекте, гдје нема никакве контроле, не постоји видео надзор, а оператери нису прошли обуку за препознавање зависника и малољетника.
Често су то неугледна мјеста на којима се адолесценти отворено позивају на коцкање, а лош глас који их прати неоправдано баца сјенку и на пословнице легалних приређивача игара на срећу, који се залажу за максимално поштовање законских одредби и већ годинама заједничким снагама раде на превенцији малољетничког клађења.
Предлози да се уведе обавезна раздаљина између уплатних мјеста и образовних институција нигдје нису ријешили проблем и то свакако није начин да се он спријечи. Колико корака ће млађи од 18 прећи на том путу је потпуно небитно, кључан је знак „стоп“ испред уплатних мјеста, препознавање малољетника на улазу и обавезна обука коју морају да прођу сви оператери.
Ништа од тога не могу да обезбиједе у објектима гдје се без икаквог реда и контроле постављају самоуслужни терминали, а због нестручног особља ситуација се лако отргне контроли.
Из АЛПИС-а истичу да Закон о играма на срећу Републике Српске, донесен 2019. године, има разарајуће дејство, јер је на мала врата уведена одредба која дозвољава постављање апарата, терминала за коцкање, клађење, односно кладомата у свим угоститељским објектима на територији Републике Српске!
На тај начин се у најширем могућем обиму клађење чини лако доступним свим узрастима малољетника који посјећују угоститељске објекте.
Оваква одредба не само да је у супротности са уставном обавезом заштите малољетника од свих врста штетних утицаја, него је супротна и основним европским стандардима заштите малољетника и доброј законодавној пракси савремених држава.
Чак је у супротности и са појединим другим одредбама тог истог закона, које покушавају да спријече коцкање малољетника.
Постојећим Законом о играма на срећу питање забране учествовања малољетника већ је строго прописано чланом 12 да “лице испод 18 година не може да учествују у играма на срећу”, и додатно ставом 2 истог члана према којем је “лицу млађем од 18 година забрањен улазак у казина, играчнице, просторе у којима се приређује класична томбола, кладионице и аутомат клубове“.
Казне за ове прекршаје су драконске и износе од 20.000 до 50.000 КМ, што довољно говори колико су држава, а и сами приређивачи који поштују ове одредбе, ријешени да стану на пут малољетничком клађењу.
“Став регионалних асоцијација је да игре на срећу треба да се приређују само у специјализованим објектима за ту намјену, те да оператери морају да прођу обуку како препознати и како реаговати на ране знакове зависности“, истичу у АЛПИС-у.
Само конкретне законске одредбе, као што је апсолутна забрана уласка млађима од 18 година, дају резултате. Легални приређивачи ће наставити да се боре за поштовање закона и уређено тржиште, али су потребни и одлучнији кораци у рјешавању великог проблема – приређивања игара на срећу у неспецијализованим објектима, гдје нема никакве контроле.
(rtvbn.com)
