Милорад Телебак, један од најпознатијих српских лингвиста, преминуо је у 80. години у Бањалуци.
Рођен је 1942. године у Невесињу, а од 1992. године живио је у Бањалуци, гдје је радио као професор на Универзитету.
Деценијама је предано радио на очувању правилности и чистоте српског језика и унапређивању језичке културе широке јавности, што је резултирало обимним дјелом. Поред бројних језичких приручника, објавио је више од 700 написа о српском језику у листовима и популарним часописима; припремио и водио више од 400 веома слушаних и гледаних емисија у образовном програму Радија и Телевизије Републике Српске.
Аутор је и извођач поучне језичке монокомедије “Са смијехом кроз српску граматику” – близу 100 извођења у школама, библиотекама, домовима културе, позориштима.
Знајући да сувопарну граматику не воле да уче ни они који морају, Телебак је народу писао и говорио једноставно – да свима буде приступачно, духовито – да свима буде занимљиво и лако памтљиво, а да притом буде и поучно и практично.
У томе је “тајна” његове гледаности и читаности, што му је донијело велику популарност у народу.
Био је запажен и у стручној јавности на цијелом српском језичком простору.
Био је редактор другог измијењеног издања “Правописног речника српској језика” Милана Шипке;
члан уредништва гласила Матице српске “Језик данас” – Нови Сад; члан Комисије за фонологију и Комисије за стандардни језик у школству, издаваштву, администрацији и јавним гласилима Одбора за стандардизацију српској језика при Институту за српски језик САНУ;
члан Одбора за српски језик Одјељења књижевности и умјетности АНУРС.
За свој рад добио је бројна признања и награде, између осталих одликован је Орденом Његоша III реда.
(nezavisne.com)
