Република Српска данас прославља годишњицу усвајања Устава РС, а у ФБиХ се припремају за прославу 1. марта, који сматрају даном независности БиХ.
Ова два празника су још један примјер непостојања сагласности унутар БиХ који дани су важни празници, а који представљају прославу нелегалних датума или празника који провоцирају друге народе.
Што се тиче Устава РС, званичници истичу да се ради о дану када је Република Српска, која је основана 9. јануара 1992, добила свој Устав, а који је уз допуну амандманима и данас на снази.
С друге, пак, стране, политичари из сарајевских странака сматрају да је РС основана тек 1995. потписивањем Дејтонског споразума, док је 1. марта 1992. године спроведени референдум, по њиховом мишљењу, означио осамостаљење БиХ.
Срби су, подсјећања ради, у највећој мјери бојкотовали тај референдум и сматрају га даном када су два народа прегласала трећи и тиме увела БиХ у рат.
Милорад Додик, српски члан Предсједништва БиХ, изјавио је да је 1. март синоним зла и увод у грађански рат.
“Поражавајућа је чињеница да неко слави почетак рата, убиство српског свата на Башчаршији, паљење српске заставе, прегласавање и почетак етничког чишћења сарајевских Срба. Све то говори како муслимани виде БиХ. Како су је гледали 1. марта 1992, тако је виде и данас – БиХ чији су они власници, док су Срби и Хрвати за њих странци на својој земљи и на својим огњиштима. Те 1992. године они су послали јасну поруку какву БиХ желе – исту као што је данашње Сарајево у којем су Срби на нивоу статистичке грешке”, нагласио је Додик.
Потпуно очекивано, Бакир Изетбеговић, предсједник СДА, на трибини посвећеној 1. марту изразио је супротан став, рекавши да су грађани БиХ тог датума изабрали слободу.
БиХ, по његовом мишљењу, већ хиљаду година опстаје у благо модифицираним границама, те да је увијек успијевала сачувати своју посебност, чак и у временима када је била освајана.
“Европска заједница је утврдила да се Југославија распада, да више не постоји на међународном плану, и дала нам рок да се изјаснимо о нашој судбини. Бадинтерова комисија је тражила да се то учини референдумом, да се народ очитује. Референдум је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. На референдум је изашло преко два милиона грађана, скоро двије трећине људи с правом гласа, и скоро стопроцентно су гласали за независност. Међу њима и значајан број Срба, мада су систематски спречавани у томе”, нагласио је он и уз то устврдио да су преци грађана БиХ некада били један народ, “добри Бошњани, које је вријеме подијелило у три етничке скупине”.
Говорећи о годишњици усвајања Устава РС, Додик је изјавио да је то доказ да Српска припада цивилизованом и правном свијету јер, како је нагласио, устав је свето писмо сваке савремене цивилизације и сваке државе.
“Одлука о формирању РС није била исхитрена нити случајна, него дио ишчекивања да буду ријешени неки други проблеми у БиХ. Било је неминовно да се дође до ове одлуке и касније веома пажљиво крене са израдом првог Устава РС”, рекао је Додик за РТРС.
Жељка Цвијановић, предсједница РС, казала је да се РС и даље бори за своја уставна права и да је у пуном смислу ријечи кренула да оживи и рехабилитује своју уставност.
Цвијановићева је поводом 30 година од усвајања првог Устава РС истакла да је Српска сигурно најорганизованији дио државне заједнице БиХ.
“Ми се данас, нажалост, и даље боримо за наша уставна права”, рекла је Цвијановићева, додајући да би било логично да након свих ових година РС данас има у пуном капацитету могућност да живи свој уставни живот.
Да РС с поносом дочекује 30. годишњицу усвајања Устава, славећи га као један од најважнијих датума у историји свог народа, потврдио је Радован Вишковић, премијер РС, наглашавајући да су политички представници српског народа на данашњи дан 1992. године одредили правно-формални карактер Републике.
“Овај дан мора бити уписан у колективном сјећању српског народа као дан кад су заступници политичке воље српског народа одредили нашу даљу политичку судбину”, нагласио је Вишковић, оцјењујући да и послије 30 година изабрани представници српског народа бију политичку битку за очување права српског народа унутар БиХ.
(nezavisne.com)
