Одбор за свјетску баштину Унеско прогласио је данас прашуму Јањ код Шипова природним добром од свјетског значаја.
Прашума Јањ нашла се међу 15 нових заштићених подручја из шест земаља потписница Конвенције Унеска о заштити природне и културне баштине, саопштено је из Министарства цивилних послова у Савјету министара.
Природно добро од свјетског значаја “Исконске букове шуме Карпата и других региона Европе” проширено је данас са локалитетима из Чешке, Француске, Сјеверне Македоније, Пољске, Швајцарске, те БиХ.
Прашума Јањ је прво природно добро из БиХ које је уврштено на Унескову листу свјетске баштине, наводе из Министарства цивилних послова.
У саопштењу се додаје да је прашума Јањ строги природни резерват површине од 295 хектара од којих је на 58 хектара забрањено искориштавање шуме и било каква људска дјелатност.
Прашуму чине стабла букве, јеле, јавора, бријеста, јасена и смреке.
Локалитет свјетске баштине Унеска “Исконске букове шуме Карпата и других региона Европе” тренутно је највеће серијско добро свјетске баштине са 94 локалитета у 18 земаља.
Обухвата подручја у Албанији, Аустрији, Белгији, БиХ, Бугарској, Француској, Њемачкој, Италији, Хрватској, Чешкој, Сјеверној Македонији, Пољској, Румунији, Словачкој, Словенији, Шпанији, Швајцарској и Украјини.
“То захтијева прекограничну сарадњу и одсликава блиски однос букове шуме са европском културом”, наводи се у саопштењу.
У саопштењу се подсјећа да је све почело 2007. године са “Праисконским буковим шумама Карпата”, десет подручја у Словачкој и Украјини, што је прекогранична свјетска баштина од самог почетка.
Уписом “Древних букових шума Њемачке” на Листу свјетске баштине 2011. године проширено је за пет саставних дијелова, 2017. године су додата 63 подручја из десет земаља, а то је данашњом одлуком проширено за још 15 локалитета из шест земаља.
Букове шуме са високим удјелом старог раста и стајаћег и лежећег мртвог дрвета пружају идеално станиште многим врстама флоре и фауне. Процјењује се да у буковим шумама има до 10.000 врста животиња.
“То је стога свјетска баштина са будућношћу и врхунско ремек-дјело без граница”, наводи се у саопштењу.
На престижној Унесковој Листи свјетске баштине раније је уписано подручје Старог моста старог града Мостара, мост Мехмед-паше Соколовића у Вишеграду и Стећци – средњовјековни надгробни споменици.
(agencije)
