Након стабилизације епидемиолошке ситуације, на домаћем тржишту је опет завладала несташица радне снаге, а међу најтраженијим занимањима тренутно су трговци, конобари, кувари, што претходних година није био случај.
Како показује истраживање портала МојПосао, у врху најтраженијих занимања у БиХ и ове године су оператери у кол центрима, за којима је највећа потражња владала и у претходном периоду. Одмах иза њих су трговци, комерцијалисти, конобари, те радници у производњи. Слиједе кувари, возачи, финансијски службеници и занатска занимања, као што су бравари, заваривачи, електричари.
Док послодавци поручују да су трговци и угоститељски радници најтраженији зато што мало ко хоће да ради те послове, из удружења која окупљају ова занимања тврде да су ниске плате један од главних разлога што људи избјегавају ове бранше.
Мале плате
У Удружење радника у угоститељству и туризму РС наглашавају да су плате конобара, кувара, собарица код нас дупло ниже него у Хрватској, док је о примамљивости зарада у Европи сувишно и говорити.
– Конобари код нас зараде око 1.000 КМ или нешто више, али су, најчешће, пријављени на минималац. Многи раде на одређено, па нису ни кредитно способни. На примјер, конобар овдје заради до 1.100 КМ, а у Хрватској 1.100 евра. Кувар код нас ради за максимално 1.500 КМ, а у Хрватској дупло толико, док наше собарице за мјесец дана рада у хотелима изађу око 700 КМ, а у сусједној држави 700 евра. Такође, наши радници у Хрватској имају и смјештај и храну, па не чуди што одлазе и што је повећана потражња за овим занимањима – истиче за Српскаинфо предсједник овог удружења Жељко Татић.
Према његовим ријечима, потражња за трговцима и угоститељским радницима присутна је и зато што се код нас свако мало отварају тржни центри и кафићи.
– С друге стране, угоститељство и туризам у БиХ су деградирани. Једноставно, то код нас нису цијењена занимања што је, уз мале плате, довело до тога да људи све више одлазе и да послодавци све више траже овај кадар – објашњава Татић.
Потрошачка корпа
Званична статистика показује да је просјечна априлска нето плата у РС у трговини износила 861 КМ, у угоститељству 839, у прерађивачкој индустрији 922 КМ. За овај мјесец, синдикална потрошачка корпа је коштала 2.156 марака, од чега је само трошак за прехрану износио 924 КМ, што је више од плата коју зараде радници у овим браншама.
Послодавци, с друге стране, поручују да су плате значајно порасле у овим секторима, у којима су, тврде, услови рада, генерално, све бољи.
– Међутим, многи ове послове једноставно не желе да раде, јер их сматрају тешким. Зато, чак и за мању плату одлазе у неке друге секторе. Примјера ради, неко као конобар неће да ради ну за плату 1.200 до 1.400 КМ – истиче за Српскаинфо предсједник Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић.
Додаје да је највећа потражња за трговцима и конобарима посљедица тога што је управо у овим браншама највише отворених радних мјеста. Осим тога, истиче, до несташице радне снаге је дошло и због демографског смањења популације, исељавања људи, те вишка запослених у јавном сектору.
Странци
Поручује да, због недостатка радника, послодавци морају да мијењају режим рада.
– Пошто нема трговаца, скраћујемо радно вријеме, а послодавци из производног сектора смањују обим производње. Дугорочно, доћи ће до повећаног увоза радне снаге – наглашава Тривић.
Према подацима Агенције за рад и запошљавање, у посљедње три године у БиХ су странцима издате укупно 8.544 радне дозволе.
– По државама, највише су заступљени радници из Србије, Турске, Хрватске и Кине, а по дјелатностима то су трговина, пословање некретнинама, прерађивачка индустрија, грађевинарство – рекли су за Српскаинфо у овој агенцији.
Подаци пословне заједнице показују да је у БиХ ове године за 14,6 одсто порасла потражња за радницима, те да 40 одсто послодаваца има проблема с квалитетном радном снагом.
Са портала МојПосао саопштили су да се ситуација на тржишту рада знатно измјенила у периоду након пандемије.
– Нека занимања као што су оператери у кол центрима доживјела су велику експанзију, јер је порасла потреба грађана да што више ствари обављају онлајн и путем телефонских позива, па је тако и потреба за подршком те врсте знатно већа. Занимљива је чињеница да су занимања из области туризма и угоститељства постала тражена и популарна током цијеле године, а не само сезонски, као што је то прије био случај – рекли су са овог портала.
(srpskainfo.com)
