Предизборна кампања ће се за вријеме трајања епидемије заразне болести COVID-19 знатно разликовати од уобичајене праксе вођења кампања, што ће уз остало значити да нема више јавних скупова и пјевања под шаторима.
Представљање политичких програма, што је у овдашњим политичким увјетима значило углавном дискредитацију конкуренције, најпожељније је директним контактом с потенцијалним бирачима, али ће то сада бити отежано због епидемије.
Но, постоји бојазан да ни епидемија неће утјецати на досадашњу праксу куповине гласова и поткупљивања бирача, што новцем, што пакетима уља и кафе.
Онлајн кампања: предност или мана
Политичке странке ће се, судећи према њиховим најавама, углавном фокусирати на онлајн кампању, што ће знатно отежати приступ старијим гласачима и гласачима у забаченијим дијеловима, махом људима који не користе активно интернет.
Филозоф Асим Мујкић, професор на Факултету политичких науку у Сарајеву, сматра да би онлајн кампања могла значајније потпомоћи грађанске странке које се ослањају на подршку млађих и урбанијих гласача везаних за интернет.
“Пандемија коронавируса је донекле одсуство прилике да националне странке, које највише гласова узимају на питањима заштите виталних националних интереса, популистички мобилизирају на масовним скуповима”, рекао је Мујкић.
Напомиње да такав вид народних весеља, гдје народњачке странке регрутују и мобилизирају своје бирачко тијело дијелећи храну шаком и капом, траје 20-30 година.
“Не треба потцијенити да неке структуре овдје владају деценијама и да су материјално и симболички инвестирале у постојећи поредак. То је оно кад кажемо да су њихови људи на стратешким мјестима. Не може се то искоријенити преко ноћи”, сматра он.
Поентирао је да пандемија не значи да они неће изнаћи друге начине да мобилизирају гласаче и да ће, на крају крајева, уопће поштовати епидемиолошке мјере и препоруке.
У Сједињеним Државама популистима јако смета што, наводи професор Мујкић, нису у прилици да заказују масовне, популистичке скупове.
“Млађи људи који су по свој прилици више везани за интернет склонији су Џоу Бајдену него Доналду Трампу, мада то не мора ништа значити. Бит ће занимљиво пратити у којој мјери такав вид политичког ангажмана може да мобилизира и какав тип људи.”
Промјене у ЦИК-у и непромјењиве навике у странкама
Професор Асим Мујкић сматра да промјене у ЦИК-у БиХ охрабрују да ће доћи до промјена, барем када је ријеч о кажњавању малверзација и брисању имена и презимена преминулих са спискова за гласање.
“Досадашњи изборни циклуси су били под контролом националних олигархија и осигуравали су њихову сигурну побједу. Промјена у ЦИК-у је била важан корак. Ако буду имали подршку међународне заједнице, можда бисмо могли видјети промјену.”
Наводи како би било незахвално било шта прогнозирати, што због избора у Мостару, што због новог састава ЦИК-а, што због пандемије.
“Сви ти фактори би могли допринијети дјеломичној промјени. На локалним изборима много више промјена можемо очекивати набоље него на изборима за више нивое власти, гдје још увијек доминирају теме о виталном националном интересу”, закључио је Мујкић.
Социолог Јусуф Жига, професор с Факултета политичких наука у Сарајеву, сматра да пандемија коронавируса неће зауставити најгору праксу куповине гласова и поткупљивања гласача, што овиси о досадашњим склоностима, а не новим приликама.
“Пандемија може донијети позитивне и негативне промјене у политичкој пракси, али уколико су људи склони преварама прилагодиће се свакој ситуацији. Ми у друштву имамо страховиту етичку кризу, кризу вриједносног система”, оцијенио је Жига.
Упозорава како Босна и Херцеговина по свим истраживањима спада у ред најкорумпиранијих друштава, што нема везе ни с економским стањем, ни с платежном моћи, ни са системом и устројем.
“Да би болестан човјек могао функционирати на прави начин, мораш му отклонити болест. Можеш му дати новац, аутомобиле, можеш га прогласити предсједником, али ако је умоболан, не можеш с њим ништа. Нити он може шта сам са собом”, сматра Жига.
Због тога сматра да прво мора оздравити човјек, односно друштво, што ће само по себи довести до здравијег система, здравијих економских прилика.
“Криза морала је омогућила корупцију. У таквом амбијенту живљења ме више чуде људи који се ибрете зато што смо овакви какви јесмо. Такви ћемо бити док сами себе не преиспитамо и не кажемо доста”, закључио је професор Јусуф Жига.
(klix.ba)
