Истрага у предмету “Кластер”, који се односи на сумњу да су у БиХ продаване дипломе приватних високошколских установа, у току је и врше се потребна вјештачења и прикупљања доказа, потврђено је за “Независне новине” из Тужилаштва БиХ.
Ријеч је, подсјетимо, о помпезно изведеној акцији, која датира из фебруара ове године, након чега нема готово никаквих информација о истрази, тако да је јавност остала ускраћена за бројна питања.
“Ради се о опсежном предмету који се односи на већи број особа и догађаја. Када буде донесена тужитељска одлука, јавност ће бити информирана”, рекао је за “Независне новине” Борис Грубешић, портпарол Тужилаштва БиХ.
У овој акцији је, подсјетимо, ухапшено 11 особа, а потом се огласио и Миланко Кајганић, главни тужилац Тужилаштва БиХ, те изнио фрапантне тврдње.
“Чињеница да се диплома може купити на бензинској станици доказује да неспорно неко у ланцу контроле рада високошколских институција не ради добро свој посао”, рекао је тада Кајганић.
Из Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске подсјећају да су, поводом акције Државне агенције за истраге и заштиту (СИПА) кодног назива “Кластер”, затражили од Републичке просвјетне инспекције спровођење ванредног инспекцијског надзора над високошколским установама обухваћеним овом акцијом, а који укључује комплетну контролу законитости рада и аката ових установа.
“Тај процес још траје, а о резултатима ће јавност бити обавијештена након што буду завршене све законске процедуре”, навели су за “Независне новине” из Министарства за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Републике Српске.
Стручњак за безбједност Радислав Јовичић оцјењује да су, када је у питању образовање, а поготово високо, гдје је потребно неке кадрове профилисати за будућност, те када постоји таква афера, која толико дуго траје, отворене двије опције.
“Или није добро припремљена акција, или се ради нешто иза кулиса да се заборави тај предмет. Ево, већ у јавности више нико то и не спомиње. Ви, ако улазите у један такав предмет, већ морате имати припремљене одређене активности да би то што прије било процесуирано, а не да се то вуче двије, три или пет година, те падне у заборав и дође до застара или се у некој тишини обустави вођење кривичног поступка”, рекао је Јовичић за “Независне новине”.
На мети ове акције су, подсјетимо, махом били ректори, декани и професори са приватних универзитета, а тада је главни тужилац Тужилаштва БиХ изнио поприлично тешке оптужбе.
“Ова лица су била у саставу организоване криминалне групе која је чинила кривична дјела која се односе на злоупотребе приликом издавања диплома”, прецизирао је Кајганић.
Главни тужилац Тужилаштва БиХ је тада, између осталог, додао и да се само може мислити о томе како се неко ко купи диплому понаша када уђе у органе власти, укључујући и полицијске агенције, образовање, правосуђе, здравство, те је притом изнио још неке шокантне тврдње.
“Кроз досадашње прикупљање доказа утврдили смо да је могуће на одређеним универзитетима стећи академско звање доктора или професора у року од пет дана”, казао је Кајганић.
Иначе, портал Цапитал.ба је, позивајући се на финансијске извјештаје, објавио да су приватни факултети у БиХ, а који су у фебруару били на мети истражних органа, у прошлој години имали укупне приходе од 20 милиона марака и добит већу од 2,2 милиона КМ.
По финансијама, како истичу, предњачи Паневропски универзитет “Апеирон” из Бањалуке, преко којег је прошле године прометовано 6,37 милиона марака, од чега је приказао добит од 135.886 КМ.
У Независном универзитету Бањалука (НУБЛ) су, додаје се, за прошлу годину пријавили 2,27 милиона КМ прихода из које су остварили 2.317 марака добити.
Универзитет за пословне студије Бањалука, додаје Цапитал, из два милиона марака прихода имао је 162.661 КМ добити.
Када је Федерација БиХ у питању, озбиљан новац се, наводи се у тексту, “вртио” у Интернационалном универзитету Травник, јер су са 3,8 милиона марака у врху по приходима, док је добит износила непуних 450.000 КМ.
(nezavisne.com)
