Цијене сојине сачме и кукуруза, које чине основу хране за пилиће, досегле су историјске максимуме, због чега не само да су цијене пилећег меса драстично порасле, већ ће вјероватно довести и до смањења обима производње.
Како су за “Независне новине” навели перадари и живинари, проблем код ове бранше је што је учешће хране у цијени пилета више од 70 одсто, а цијене сојине сачме и кукуруза су порасле више од 50 одсто у посљедњих неколико мјесеци.
Како је раније навео Ахмет Егрлић, предсједник Спољнотрговинске коморе БиХ, перадарски сектор, један од најразвијенијих подсектора пољопривредно-прехрамбене индустрије, суочава се са великим изазовима код набавке сировине те да у посљедњих 10 година цијена сојине сачме никад није била виша него данас, што утиче и на саму производњу пилећег меса.
Предраг Миличић, предсједник Заједнице живинара РС и директор предузећа “Агрекс” из Доњег Жабара, казао је да су цијене сојине сачме у задњих мјесец дана досегле историјски максимум те је цијена једне тоне сојине сачме у луци Копар у Словенији достигла 640 евра.
“Када су у питању цијене кукуруза као основне спреме која се користи у спремању сточне хране, оне су у континуираном расту. У посљедњих неколико мјесеци, од затварања мађарских и србијанских граница, након избијања сукоба у Украјини, кукуруз је поскупио више од 55 одсто”, рекао је Миличић.
Додао је да заједно кукуруз и сојина сачма у спремању хране за пилиће учествују око 80 одсто, због чега су цијене сточне гране драстично порасле.
“Једна од важних сировина у спремању хране – монокалцијум фосфат је поскупио више од 400 одсто. Не постоји ниједан инпут у спремању готове сточне хране којем цијена није скочила бар 20 одсто”, навео је Миличић, истичући да је отежавајући фактор што је у сектору перадарства дошло до помјерања крајњих цијена.
“На примјер, у производњи конзумних јаја то није могло да прати раст цијена инпута, те то може имати за посљедицу смањивање капацитета у производњи. Свједоци смо и најскупље прољећне сјетве”, рекао је Миличић, додајући да би ово могло довести до кризе хране.
“Када је у питању пилеће месо, ту је ситуација нешто другачија. Биљежимо изразито високе цијене пилећег меса у малопродаји, што значи да је тражиште боље одреаговало, дошло је до повећања цијена те је сачувана производња”, казао је Миличић, истичући да ипак не могу гарантовати очување постојећих капацитета производње.
Един Јабанџић, предсједник Координационог одбора перадара/живинара БиХ и извршни директор компаније “Мади” из Тешња, казао је за “Независне новине” да цијене сојине сачме и кукуруза никад нису биле више те да се не очекује скорашња стабилизација на берзама.
“Проблем перадарства, односно живинарства у односу на друге бранше је то што је учешће хране у цијени пилета више од 70 одсто. Ако причамо о говедарству или свињогојству, то су гране у којима имате алтернативе у храни, али то у живинарству немате јер сте директно везани за концентрат”, навео је Јабанџић, додајући да су цијене осталих компоненти имале раст до 300 одсто, али да су процентуално са мањим удјелом. Додао је да се у коначници ова ситуација одражава на коначну цијену производа.
“Поскупљење пилетине је заиста велико, пореметило је навике људи јер је пилетина временом постала основна животна намирница”, рекао је Јабанџић, додајући да није оптимиста те да не вјерује да ће се у скоријој будућности цијене смирити.
Навео је да се цијене пилетине крећу од 6,50 КМ, колико кошта килограм пилећих батака и цијелог пилета, до пилећег бијелог меса – и до 14 КМ.
“Нећу рећи да нема одређених злоупотреба, али ми имамо законски регулисане марже. Ја позивам инспекцијске органе да раде свој посао и реагују”, закључио је Јабанџић.
(nezavisne.com)
