Пад домаће и стране потражње током кризе изазване пандемијом вируса корона главни је окидач за рецесију у земљама западног Балкана, што ионако успорену економију БиХ гура у још веће проблеме и задуженост.
Наведено је то у најновијем извјештају Свјетске банке према којем се све земље западног Балкана све више задужују.
– Све земље западног Балкана ушле су у кризу с већим износима јавног дуга него што је то био случај уочи глобалне финансијске кризе из 2009. године, а то им је ограничило избор могућности за фискално реаговање и учинило их осјетљивијим – наведено је у извјештају.
Осим тога, Свјетска банка упозорава да потребе ових земаља за задуживањем нагло расту и да ће се на читавом западном Балкану повећати и будуће отплате по основу камата и то у условима увећаног фискалног дефицита и јавног дуга и смањене доступности средстава на финансијским тржиштима.
У овој финансијској институцији сматрају да је пандемија најозбиљнија пријетња економији БиХ након свјетске финансијске кризе.
– Спорији раст у еврозони, највећем извозном тржишту БиХ, те регионални трговачки токови, допринијели су паду извоза и смањењу индустријске производње, што је добрим дијелом посљедица поремећаја у производњи великих извозних фирми – наведено је у извјештају.
Додају да се у овој години због ковида-19 очекује продубљење фискалног дефицита. Подсјећају да је лани дефицит био процијењен на 0,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), што је већ тада био пад у односу на суфицит од 2,5 одсто из 2018. године.
– Главни притисак на повећање потрошње извршен је због раста плата у јавном сектору у оба ентитета у БиХ. Капитална потрошња у прошлој години порасла је за 3,6 процената, углавном због инвестиција у путеве, а укупан јавни дуг на крају године је био усмјерен с 33,1 одсто БДП-а. Уз све додатне финансијске потребе које су власти најавиле, у 2020. години очекује се повећање јавног дуга БиХ на око 37,4 процента – стоји у извјештају Свјетске банке.
Члан Удружења економиста РС SWOT Александар Љубоја каже за Глас Српске да је економија БиХ и прије ове кризе била слаба те да ће ова ситуација само погоршати постојеће стање.
– У првом реду морамо спасити предузећа и радна мјеста, а задужење је неминовност, јер други модел не постоји. Морамо се додатно задужити да бисмо сачували привреду и економију и заштитили бар домаћу производњу – нагласио је Љубоја.
Додао је да је дошло до великих промјена на свјетском тржишту те да су све гране привреде у колапсу.
– Све то још је теже у земљи попут БиХ, која и без кризе нема јаку економију. Неопходно је да пропагирамо потрошњу домаћих производа те да се царинским и нецаринским баријерама оградимо од увоза, јер ће у идућем периоду сигурно доћи до експанзије увоза из развијених земаља, које имају снажну подршку својих политика и њихов опоравак тече брже – истакао је Љубоја.
Сиромаштво
Према извјештају Свјетске банке једна од посљедица пандемије вируса корона у БиХ биће повећање сиромаштва. Према њиховим процјенама, сиромаштво ће бити повећано на 14,6 процената, а у зависности од тога колико ће криза трајати у 2020. години, од 35 000 до 85 000 особа ће постати сиромашно.
(glassrpske.com)
