Стати на вагу и суочити се с бројком која показује килограме први је корак у борби са гојазношћу, која поприма пандемијске размјере, упозоравају љекари, који су примијетили да ова болест не заобилази ни наше подручје.
На вагу у ординацији др Марине Јотић Ивановић, која је поводом обиљежавања 4. марта, Свјетског дана борбе против гојазности, у добојском Дому здравља била на располагању пацијентима, први је стао тридесеттрогодишњи сниматељ ТВ К3 Слободан Чакаревић, којем је иста показала 83,3 кг.
Осим тежине измјерила је и проценат мишићне масе, масти и воде у његовом тијелу.
“Највише сам до сада имао 88 кг. Резултати ме нису изненадили с обзиром на то да сам у посљедњих мјесец и по до два почео да водим рачина о исхрани. Примијетио сам да сам тром, да сам спорији, да не функционишем како треба. Једноставно, схватио сам да морам нешто промијенити. Углавном је то исхрана без глутена, без хљеба, тјестенине, увео сам поврће, месо, пахуљице, избацио хљеб, слаткише, сокове, газирано, пиво”, каже Чакаревић.
Двоструко старија од њега, Драгица Лукић (66) казала је да строго води рачуна о својој исхрани, те да користи поврће које узгаја у својој башти.
“Блендам себи мркву, цвеклу, јабуку, смрекине бобице, аронију и никад нисам имала проблема са килограмима. Увијек су на послу били завидни и не могу да вјерују да је тако (смијех). Зими добијем два-три килограма, али то је нормално јер се не крећем, не радим, нисам физички активна. Кад имам вољу – радим вјежбе, а кад ми се не да – не радим”, искрена је Лукићева.
Гојазност је болест, истиче др Марина Јотић Ивановић, која има своју дијагнозу, има своју шифру у шифрарнику болести, све више гојазних је у земљама у развоју као што је БиХ, а од ње оболијевају и дјеца и одрасли.
“Најчешће су то пацијенти који већ болују од хроничних болести као што су висок крвни притисак, шећерна болест, те који су имали, рецимо, срчани или мождани удар. Ако примијетимо да је пацијент гојазан, након што одредимо висину и тежину пацијента, и одредимо индекс тјелесне масе, ми наравно увијек савјетујемо и начин исхране те да би требало да промијени свој начин живота”, рекла је Јотић Ивановићева.
Ко не жели да око струка има шлауф, љекари осим појачане физичке активности препоручују да заобилазе саламе, паштете, кобасице, затим грицкалице, слаткише те брзу храну.
(nezavisne.com)
