Уколико буде постигнута сагласност да наредни високи представник буде њемачки кандидат Кристијан Шмит, процјена Њемачке је да ће ОХР функционисати минимално додатне четири године да би се завршиле зацртане реформе, сазнају “Независне” од дипломатског извора који је упућен у овај приједлог.
Наиме, у јавности су се појавиле спекулације да би Шмит хтио да затвори ОХР, што је само тачно у контексту одлуке Савјета за спровођење мира из 2008. године, да БиХ треба да испуни пет плус два услова и циља како би ОХР био затворен, а која је усвојена једногласно од стране свих чланица ПИЦ-а. Ово значи да је задатак сваког високог представника да ради на испуњавању ових услова, што значи и на затварању ОХР-а.
Три главна неријешена питања су државна и војна имовина, као и питање владавине права. Као што су “Независне” раније писале, Њемачка је одлучна и да спријечи било какво величање ратних злочинаца, као и угрожавање територијалног интегритета БиХ.
“Независне” су такође, захваљујући информацијама које смо добили, прве демантовале спекулације да је Шмитова кандидатура предложена уз договор с Русијом и мимо знања Бајденове администрације, а с њеном званичном објавом управо се чекало да предсједник Џо Бајден ступи на дужност.
Јосип Јуратовић, посланик њемачког Бундестага и уз Шмита члан Одбора за спољне послове, за “Независне” је потврдио да ће Њемачка и САД на западном Балкану дјеловати усаглашено.
“Поздрављам приједлог и радовало би ме када би Кристијан преузео дужност новог високог представника с циљем да се БиХ што брже и што боље припреми за пут у ЕУ. У сваком случају, побједа Џоа Бајдена и његове администрације у Америци значи да ће се трансатлантска сарадња ЕУ и САД знатно побољшати, а самим тим ће се и будућност западнобалканских земаља лакше рјешавати, јер ћемо синхронизовано дјеловати”, рекао је за “Независне” Јуратовић.
Додао је да је имао састанак са Шмитом, на којем су разговарали о БиХ и активностима са другим међународним партнерима на испуњавању 14 кључних приоритета из мишљења Европске комисије за чланство у ЕУ.
Управо је европски пут БиХ важан у контексту дјеловања ОХР-а, јер је став европских институција да БиХ не може бити чланица ЕУ с међународним протекторатом. Иако постоје Мишљења да је могуће да БиХ настави на европском путу паралелно уз присуство ОХР-а, наводи из Мишљења Европске комисије о кандидатури БиХ за чланство у ЕУ, које су усвојиле све земље чланице ЕУ, јасно указују да то није случај.
“Таква обимна међународна супервизија је у принципу некомпатибилна с суверенитетом БиХ, а самим тим и са чланством у ЕУ. Процес према затварању ОХР-а покренут је од 2008. године, а зависи од бројних услова”, наведено је у мишљењу, које је објављено прије годину и по дана.
Један од извора с којим смо разговарали протеклих дана рекао нам је да процјењује да ће Русија прихватити Шмитову кандидатуру, јер она значи најкраћи пут ка затварању ОХР-а.
Како нам је речено, Русија би жељела да ПИЦ настави с радом и након затварања Канцеларије, али да о томе није било разговора. Такође, сазнајемо да Русија има и глобалне интересе које мора узети у обзир када се ради о односима са земљама које су чланице ПИЦ-а.
Ситуацију у вези са Шмитовим именовањем посебно компликују различита очекивања у БиХ. Срби желе да се он што прије затвори, Хрвати би жељели да Шмит, као католик, помогне Хрватима да се изборе за своја права у БиХ, а Бошњаци желе јачање ОХР-а те да високи представник буде особа блиска америчкој администрацији, иако су Американци сагласни да ОХР преузме Њемачка, с којом дјелимично дијеле мишљење о начину његовог рада.
Међутим, Шмит ће, како нам је експлицитно речено од стране више саговорника из Њемачке, ако буде потврђен, имати једнак однос према свима у БиХ и никог неће фаворизовати.
(nezavisne.com)
