Како би стали у крај трговцима који, мимо закона, продају све и свашта на друштвеним мрежама, удружења за заштиту потрошача креирала су нове прописе захваљујући којима ће електронска трговина изаћи из сиве зоне, што ће обезбиједити додатне милионе у каси БиХ.
Иако је Законом о трговини РС и сада прописано да сви који се баве продајом робе на интернету морају бити регистровани и са потрошачима склопити уговор о купљеној роби на даљину, бројни грађани потпуно јавно на “Фејсбуку”, “Инстаграму” и другим интернет платформама илегално продају разне артикле без издавања рачуна и било какве гаранције.
Како би се томе стално у крај, удружења за заштиту потрошача “ToPeer” из Добоја и “Дон” из Приједора креирала су документ под називом “Смјернице за заштиту потрошача при електронској трговини у БиХ” којим су обухваћени сви недостајући прописи у важећим законским рјешењима.
Предсједница добојског Удружења грађана “ТоПееР” Снежана Шешлија казала је да ће смјернице допринијети побољшању и измјени прописа везаних за важеће законе о заштити потрошача у РС, БиХ и Брчко дистрикту, као и законе о трговини у РС и ФБиХ.
– Смјерницама ће заштита потрошача у е-трговини коначно бити доведена у систем. Документ јасно предвиђа ко може бити е-трговац, да мора бити регистрован, имати одговорност као у класичној трговини, а дефинише и уговор о продаји, начин рекламације, те модел враћања робе. Новина је и увођење е-регистра који ће бити јавно доступан и захваљујући којем ће купац у сваком моменту имати прилику да провјери је ли трговац од којег купује робу легалан – казала је Шешлија и додала да документ прописује и већу одговорност платформи за оглашавање на интернету.
Када е-трговина буде у законским оквирима, прича Шешлија, инспекција ће имати одријешене руке да казни сваког ко ради нелегално.
– Да би то било остварљиво, неопходно је да прописе ускладимо са Законом о заштити личних података, који тренутно спречава инспекторе да покуцају на врата многих који илегално продају робу путем интернета. Потпуно је оправдана заштита нечијег интегритета, али не може се штитити лоповлук и институције ће направити одређене изузетке – казала је она.
Шешлија наводи да је област е-трговине код нас сада потпуно неуређена, због чега буџет БиХ губи огромне суме новца само по основу пореза.
– Припремајући овај документ дошли смо до поражавајућих података. У потпуно илегалним токовима је и до десет милиона марака годишње. Бројни грађани потпуно јавно на друштвеним мрежама продају робу без икакве одговорности према држави и потрошачима – рекла је Шешлија.
Предсједница Удружења “Дон” из Приједора Муриса Марић нада се да смјернице неће, након што буду усвојене, бити још један документ у низу чији се прописи у стварности не поштују с обзиром на прецизност и детаље.
– Важећа законска рјешења о питању трговине и заштите потрошача у БиХ су добра и поприлично усклађена са европским директивама. Међутим, њихова примјена је никаква и стиче се утисак да држава још не може одговорити на овај изазов. Ми који смо носиоци овог пројекта желимо да област е-трговине буде уређена и истрајаћемо на примјени нових прописа како би дошао крај илегалној продаји на интернету – каже Марићева.
До приједлога смјерница дошло се кроз јавне консултације, дебате радних група удружења, институција и послодаваца, а у наредним мјесецима од институција се очекују мишљења, приједлози, те реалан нормативни и временски оквир за коначно усвајање документа чија ће се примјена односити на државни и ентитетски ниво, као и на Брчко дистрикт.
Брзе поште
Снежана Шешлија истиче да је посебнvо неуређена област брзих пошта, које се у пословању према потрошачима све чешће намећу као “дупли” трговци.
– Неко себи даје за право да достављач брзе поште одлучује има ли потрошач право на увид у оно што је купио или не. Кад нешто купимо, тај производ треба да нам је видно доступан, а не умотан у гомилу папира, како најчешће брзе поште испоручују наруџбе. Купац може само нагађати шта је унутра, а док отвори пакет, достављач је већ километар далеко – каже Шешлија.
(glassrpske.com)