Једној четворочланој породици у Српској мјесечно је за све издатке, осим хране, потребно цијелих 940 КМ.
Под претпоставком да један члан зарађује 695 марака, колико износи просјечна зарада у прерађивачкој индустрији, а други 645 КМ, колики је просјек у трговини, није тешко израчунати да домаћинству за прехрану мјесечно остане 400 КМ.
То значи да четворочлана породица, односно, отац, мајка и двоје дјеце која иду у школу, дневно на храну могу да потроше око 13 КМ, односно нешто више од једне марке по оброку, показује истраживање Српскаинфо.
У поменутим дјелатностима ради највећи број људи у Српској – чак 102.000, или готово сваки други у укупном броју запослених који износи више од 263.000. За све њих, као и раднике у осталим секторима у којима су плате испод републичког просјека, право је умијеће саставити од првог до првог.
Наша рачуница је показала да се просјечан мјесечни трошак за станарину, гријање, струју, воду, одвоз смећа и одржавање зграде креће око 370, док интернет, кабловска, РТВ претплата и два рачуна за мобилни телефон коштају око 105 КМ. Једна породица у просјеку, а да не претјерује, потроши резервоар горива, што са једном мјесечном ђачком картом кошта око 130 КМ. За доручак двоје дјеце у школи, као и оброк, те по једну кафу за родитеље, мјесечно је потребно обезбиједити око 260 КМ, под претпоставком да нико од њих дневно не поједе нешто скупље од 2,5 КМ.
На хигијену, односно шампон, сапун, пасту за бријање, пасту за зубе, детерџент за веш, креме, санитарије, детерџент за суђе, треба око 70 КМ.
Није тешко закључити да плата од 695 КМ једва може да подмири тек нешто више од 70 одсто ових трошкова. Кад се остатак намири из друге плате, четворочлана породица по оброку дневно има неких шест-седам КМ. Илустрације ради, то је таман довољно за ручак од 300 грама јунетине без кости, пола хљеба, килограм кромпира и пола килограма свјежег купуса. За вечеру би се, за поменути износ, могло купити шест јаја, 200 грама шунке, 150 грама сира и пола хљеба.
Јасно је да су ово прецијењене вриједности оброка, с обзиром на чињеницу да су, кад је ријеч о храни, једном домаћинству неопходне и многе друге намирнице, попут млијека, уља, соли, шећера, брашна, зачина, разних врста поврћа за кување, кафе. Такође, због учесталих поскупљења грађани имају све мање пара за текућу потрошњу.
У удружењима потрошача наглашавају да пораст трошкова свих животних намирница, као и режија, указује да већина породица у РС тешко преживљава.
– Сва истраживања показују да смо на дну љествице како по примањима, тако и по квалитету живота. Већина људи, без помоћи родитеља или неког посла на “црно”, тешко може да преживи мјесец без позајмљивања, кредита, одласка у недозвољени минус и слично – каже председница приједорског Удружења за заштиту потрошача „Дон“ Муриса Марић.
То потврђује и званична статистика, према којој удио потрошачких ненамјенских кредита константно расте, а тренутно чини чак 75,7 одсто у укупном пласману становништву.
Синдикалци поручују да четворочлана породица, која мјесечно на располагању нема бар 2.000 КМ, тешко може да подмири основне потребе.
– То је минимум минимума, да људи могу да се прехране и плате све текуће трошкове – поручују из Савеза синдиката РС.
Трошкови већи
Мјесечни трошак једне породице је кудикамо већи у периоду опремања дјеце у школу, набавке огријева, прављења зимнице. Исто тако, у поменуту рачуницу није уврштена ситуација када се у домаћинству поквари неки уређај, комад намјештаја или ауто, што није ријетка појава, а у којој многи немају избора него да се задуже.
Више истраживања је показало да чак 73,1 одсто становништва редовно посуђује новац, односно да за већину додатни удар на буџет представља сваки изненадни трошак већи од 50 КМ.
(srpskainfo.com)
