Немамо времена за мржњу, неће нам цијели живот у мржњи протећи – порука је са портрета учесника протеклог рата који је четири дана гледао смрти у очи Креша Приморца, на изложби фотографија 20 страдалника аутора Велије Хасанбеговића која је отворена на мосту Мехмед-паше Соколовића на Дрини у Вишеграду.
“Мир се данас само може градити досљедно проводећи законе ове државе. Мора да се скине терет са народа да су злочиначки а за злочине кривити и кажњавати појединце који су их направили. Младим бих поручио да гледају да им живот не пролази у мржњу. У животу треба да уживају, у његовим љепшим тренуцима, а не да буду заробљени у прошлости као што смо ми били”, додао је Приморац.
Јанко Самоуковић који сад живи у Вишеграду и чија се фотографија налази на изложби под називом “Лично” био је логораш у злогласном “Силосу” , жели, послије свега што је преживио да се у БиХ у сваком граду може осјећати угодно и безбједно.
“Основна порука због чега ми причамо ове приче није да никог оптужујемо, питамо ко је прошао горе, ко је више нечасних дјела урадио већ закључак да смо сви прошли лоше у овом рату. Не треба да дозволимо да се нешто слично поново деси. Једноставно нама је на памети само мир и да наша дјеца никада не дођу у ситуацију да доживе неке ратове, логоре и колоне избјеглица”, истакао је Самоуковић.
Амир Омерспахић из Хан Пијеска имао је само 17 година кад се обрео у вртлогу рата и послије пада Жепе у сабирном центру у Сушици код Ужица.
“Поручујем млађој популацији која је још затрована мржњом, а они нису свјесни шта и кога мрзе, да је рат једно велико зло који само доноси бол и патњу. Моја прича треба да им буде опомена да не дијеле људе по вјери и нацији него само на добре и лоше”, рекао је Омерспахић.
Он је поменуо и љекара Аца Мољевића, коме је вјечно захвалан, а који му је у ужичкој болници спасио живот јер му је руку била захватила гангрена.
Аутор изложбе портрета логораша и страдалника из сва три народа у БиХ у рату Велија Хасанбеговић каже да је урадио фотографије, али им је нешто недостајало. Онда је вођи пројекта предложио да испод фотоса напишу неку своју поруку како је и учињено.
“Видите колико су изражене очи на портретима, јер кад читамо човјека гледамо му у зјенице. Очи ових људи и њихово лице говоре о њиховој голготи и страдању у рату 1992-1995.године”, закључује Хасанбеговић.
Организатор пројекта и изложбе која ће се наредних неколико дана налазити у Дому културе је невладина организација “Про будућност” из Сарајева.
(rtvbn.com)
