Далеко од Горњег Улишњака, код Маглаја, гдје је рођен, и засеока Јовићи гдје је погинуо, обиљежена је у Добоју 26. годишњица од смрти тада петнаестогодишњег Споменка Гостића, најмлађег одликованог борца Војске РС.
Споменков старији брат Драган Трипић, као ни његови саборци јуче нису били у Добоју, али су се овог храброг дјечака сјетили у овдашњој Градској борачкој организацији, који сматрају да он није заборављен нити ће бити.
“Судећи по ономе што видим на интернету и на телевизији, зна се за њега и поштују га ове данашње генерације. У школама се учи о њему, дјеца пишу пјесмице, излажу радове”, каже Ненад Буквић, секретар добојске Градске борачке организације.
“Тај дјечак је једноставно био приморан да остане код своје куће. У ствари, имао је шансу и да оде, прихватали су га људи на страни, а он је желио да буде, да неким својим малим учешћем допринесе чувању тог дијела, да се сачувају животи на том дијелу Озрена”, казао је Перо Тубић, предсједник Градске борачке организације Добој, те додао да је данашњим генерацијама тешко да схвате поступке петнаестогодишњака и његов патриотизам.
У сјећање на 20. март 1993. године, када је овај дјечак након пада гранате на положаје у Јовићима изгубио живот, служен је парастос у порти храма Рођења пресвете Богородице, гдје се налази његова спомен-биста.
“Његова жртва је заиста велика пред самим Господом, али велика је и за све нас који смо остали иза њега, и свих његових саобраца који су нам оставили ову државу, ову Републику Српску”, рекао је Душко Недић, старјешина храма.
Једна старија Добојка коју смо срели у порти храма каже да је дошла да се помоли Богу за душу Споменка.
“Дијете је погинуло, не знам пуно о њему, али знам да се данас обиљежава годишњица”, каже она.
Споменкова мајка умрла је у прољеће 1992. године, пред почетак рата, а с обзиром на то да их је његов отац раније напустио, дјечак је остао да живи с ујацима и баком, која је погинула одмах на почетку рата.
Био је радознали дјечак, којег нико у Горњем Улишњаку није могао одвојити од војних положаја. Сурови рат му је отргнуо безбрижно дјетињство и прерано је, кажу, сазрио.
Иако је брату Драгану обећао да ће се вратити у школске клупе, обећање није стигао да испуни. Постхумно је одликован.
У Добоју осим бисте на Споменка Гостића подсјећа и мурал на стамбеном објекту у насељу Стари град.
(nezavisne.com)
