Босна и Херцеговина, а с њом и Република Српска, може се похвалити да у нечему чак и предњачи.
То је дугогодишњи одлазак становништва. Према процјенама стручњака, само у текућој години БиХ би могло напустити око 100.000 грађана. Разлог су олакшице које од 1. марта ове године пружа нови њемачки Закон о имиграцији квалификованих радника.
Нови закон укида баријеру по којој је у тражењу посла до сада предност имао Нијемац или грађанин Европске уније у односу на грађанина земље која није члан Уније.
То значи да ће сада њемачка амбасада у БиХ, након што им се достави молба за визу, имати рок од 3 седмице да пошаље упит Савезном уреду за рад и запошљавање, који онда, по новом закону, више не врши провјере има ли на бироу неко из Њемачке или Европске уније подесан за посао.
Мишљења грађана о одласку у иностранство су подијељена.
Додатна погодност новог закона је у томе што ће будући њемачки послодавац уз пуномоћ радника, заступати његове интересе и преговарати са надлежним Уредом за странце.
Када се прикупе све потребне дозволе Њемачка амбасада у БиХ у року од три дана мора издати улазну визу. Пословна заједница сматра да је потребно увести олакшице послодавцима у Српској да би се повећањем плата смањио одлазак становништва.
“Кључни интерес пословне заједнице и млађе генерације становништва је смањење опорезивање рада с циљем регулисања прерасподјеле у нашој заједници уколико у неком краћем периоду не дођемо до знајачног смањења опорезивања рада, онда ћемо се и даље суочавати са смањењем понуде радне снаге односно одливом становништва према земљама ЕУ”, каже Саша Аћић, Унија удружења послодаваца.
По новом закону, страна радна снага може долазити на изучавање заната у Њемачку, на најмање двије године уз сагласност Агенције за рад и запошљавање. Може се добити и боравак на 6 мјесеци ради тражења посла или мјеста за студирање.За то је потребна потврда о знању језика, али и доказ да се особа може финансирати из сопственог џепа.
Демографи и економисти се слажу да је прво потребно поправити услове живота и тек тад би се можда могло очекивати смањење расељавања.
“Нико од тих људи не одлази одавде зато што му је добро зато што овдје има све услове и да може да се оствари као личност и обезбиједи егзистенцију и сигурну будућност за себе и своју породицу већ одлазе зато што постоји одуство тих предуслова за нормалан живот”, каже Александар Чавић, демограф.
“Избјеглице које су дошле у Европу су биле радна снага на које се рачунало у Европи али се испоставило да су стварали велике проблеме него да се узму квалификовани људи који се лакше уклапају у западну цивилизацију и Балкан ће по овом основу постати извор условно речено јефтине радне снаге”, сматра Зоран Павловић, економиста.
И поред тога што је нови закон ступио на снагу 1. марта, стари закон за земље Балкана важи до краја године.
Препорука стручњака је да старе захтјеве не треба повлачити иако њихова обрада може трајати и дуже од истека важења старог закона 31. децембра ове године.
(rtvbn.com)
