Живимо у држави у којој керамичар ради у обавјештајној служби, возач преко ноћи постане помоћник министра, дојучерашњи конобар ради послове државног секретара, а није ријетко да фризерке и козметичарке засједну у начелничке фотеље појединих градова и општина.
Када држава знање и способност стави на посљедње мјесто, на том ће мјесту бити на свим листама које мјере успјехе у економији, привреди, образовању, као и другим областима.
Да знање и стручност у Босни и Херцеговини нису баш на првом мјесту више није ни тајна. Ресори се дијеле по паријама које даље своје људе, углавном подобне, распроређују на функције које су им припале. Тако да на директорске фотеље у јавним редузећима често засједну и људи који немају никакве везе с тим ресорима.
Стручњаци преко ноћи
Дојучерашње тете у вртићима преко ноћи постану савјетнице високих функционера, а у кабинетима министра у улози стручних савјетника налазе се и возачи, портири и други људи који се никада нису сусретали са сличним пословима.
И док у приватним фирмама траже да трговац буде дипломирани економиста, у јавној управи високи функционер може постати и особа са основном школом.
Да су нестручни људи на кључним функцијама показује и извјештај Међународног монетарног фонда, који каже да је 548 јавних предузећа са подручја цијеле БиХ задужено више од 8 милијарди КМ.
Када се погледају сви резултати и прочешљају биографије функционера, поставља се питање зашто политичке партије нестручним људима дају предност. Зашто се на кључне позиције не поставе стручни људи, који постоје у свим партијама?
– Странкама су најдражи кадрови који не испуњавају услове за одређене функције, јер ако узмете правог стручњака, он има избор, мишљење и захтјеве и неће пристати да ради све оно што одговара политичарима – објашњава политичка аналитичарка Ивана Марић.
Воља моћника
Додаје да надређени управо због тога најчешче бирају оне који не испуњава услове и оне који знају да су на ту позицију дошли искључиво захваљујући доброј вољи одређених политичара.
– Он зна да неће више моћи наћи исто такво радно мјесто. Томе свједочи ситуација да смо имали предсједавајуће Савјета министра БиХ који су након мадата завршавали на бироу, и то чак јако дуг период. То су људи који немају квалитете, не само за тај посао, већ за било какав други, и онда су они спремни да слушају сва упутства својих надређених – додаје она.
Марићева објашњава да стручњаци и људи који се разумију у свој посао неће пристати да се компромитују, јер могу наћи исти такав посао, можда чак и бољи, и на неком другом мјесту.
– Ти људи размишљају својом главом и не би пристали да раде све што ови замишљају, а посебно зато што политичарима није битно да посао буде урађен како треба. Њима је битно да дио који се њих тиче буде урађен како треба и обично су то неке нелегалне или полуилегалне радње – сматра Марићева.
Топић: Подобност пресудна
Да је подобност један од пресудних критеријума сагласна је и политичка аналитичарка Тања Топић, која додаје да је битан критеријум и јачина одређене везе.
– У сваком послу има више претендената и пролази онај који има најјачу везу. То је тај вриједносни систем који се испрофилисао задњу деценију када смо постали друштво којем знање није на првом мјесту – сматра Топићева.
Додаје да ће грађани тек за 5 или 10 година плаћати велики цех незнања, које сада влада.
– Због свега тога, стручњаци представљају велику опасност за политичаре, зато што они могу да виде колико незнање влада и могу угрозити позицију њих самих. То је тај „природни страх“ – прича Топићева, додавши да је још већа трагедија што то све пролази код народа и што грађани не чине ништа да се тако нешто спријечи.
Критику доживљавају као напад
Топићева сматра да се одавно код нас критика, чак и добронамјерна, сматра као напад, називајућу ову ситуацију „ароганцијом у незнању“.
– Код људи који нису стручњаци устаљен је тај механизам да они све знају, све држе под контролом, па критику доживљавају као напад на њих лично. Они неће признати своју нестручност, незнање и некомпетенцију већ ће упорно тврдити како све раде најбоље и како су најбољи људи на правим мјестима – сматра она, закључивши да је тиме створена илузија у коју ни они сами не вјерују.
(srpskainfo.com)
