Нетрпељивост између Срба, Бошњака и Хрвата у БиХ годинама није била већа, наводи се у извјештају УНДП-а БиХ под називом “Социјална инклузија у БиХ” у којем се додаје да је социјална повезаност три народа за само десет година (2009-2019) пала у просјеку за готово 30 одсто.
Коментаришућу овај извјештај, социолози у изјавама за “Независне новине” оцјењују да су политичари најодговорнији за такво стање.
Готово да не може проћи дан у БиХ, а да не чујемо или не прочитамо “отровне политичке стрелице” које носиоци јавних функција упућују једни другима, од међусобних оптужби, позивања на одговорност за лоше стање у држави, па до тога да је држава потпуно нефункционална. Све то грађани слушају и упијају, па не чуди да у извјештају УНДП-а стоји како се више од 70 одсто анкетираних Бошњака 2019. године изјаснило да нема пријатеље међу српским и хрватским народом, а статистика је иста када су у питању Срби. Са друге стране, извјештај показује да Хрвати имају убједљиво најмању интеракцију са друга два народа, јер се њих више од 90 одсто изјаснило да нема пријатеље међу Србима и Бошњацима.
Иван Шијаковић, професор на катедри за социологију на ФПН-у у Бањалуци, нема дилему да су политичари и њихова реторика одговорни за ове чињенице.
“Нарочито неки политичари који су фактички од ратног доба на неким позицијама и они живе на бази тога и свој политички живот темеље на бази тога што распирују мржњу према оној другој страни. То им је сигурна карта да изађу пред бираче”, каже Шијаковић за “Независне новине”.
Поред политике, други разлог, како истиче, јесте сиромаштво у БиХ, које се није искоријенило у протеклих 25 година.
“Општа је чињеница да гдје год су сиромашне земље, као што је Африка или дијелови Азије и Латинске Америке, ту се распирује национална, вјерска, идеолошка и племенска мржња. Јер просто сиромаштво то захтијева. Тада се каже, да није ових других, ми не бисмо били сиромашни”, сматра Шијаковић и додаје културно-историјски моменат као сљедећи важан разлог социјалне нетрпељивости у БиХ, која се, како наводи, потпуно распала у овом смислу након нестанка бивше Југославије.
Владимир Васић, социолог из Источног Сарајева, као врло битан разлог наводи грађански рат у БиХ, од кога се, истиче, није опоравио ниједан народ. Немогуће је, каже, да не чујемо међусобна прозивања по том основу, а једино рјешење је да се коначно све три стране ограде од тога. Међутим, у овом тренутку и по том основу, политика управља свијешћу грађана.
“Када посматрамо средњу класу, онда је ситуација мање-више иста, сви ми смо оптерећени неким економско-социјалним проблемима и мање простора остављамо за међунационалне нетрпељивости. Али када погледамо горе, на те више инстанце, онда се та међунационална трвења и те како користе за неку општу социјалну манипулацију”, каже Васић за “Независне новине”.
Процјене стручњака нису нимало обећавајуће.
“У овој атмосфери нисте ни могли очекивати да се мржња не повећава. И све ће се више повећавати док потпуно не ишчезне то становништво, док га не остане испод милион, како су то предвидјеле Уједињене нације, које су рекле да ће до 2050. године БиХ имати мање од милион становника”, упозорава Шијаковић.
Он додаје да не чуди ни што се у извјештају УНДП-а о БиХ наводи да је све мање оних који имају пословну интеракцију са припадницима других народа.
“Може бити комшија, али да не смета. Но имате и оне који кажу да не могу бити ни комшије, али ни радити на истом послу. Највећи проблем је што је то пренесено на младе, па било какво настојање да се то поправи дјелује као Сизифов посао”, категоричан је Шијаковић.
(nezavisne.com)
