Сукоб Русије и Украјине довео је већ првог дана ратних дејстава до поремећаја на свјетском тржишту, јер су додатно скочиле цијене гаса, нафте, пшенице и кукуруза, а све ће се на крају одразити и на наше тржиште.
Дио економиста и привредника сматра да нам слиједи борба за пуко преживљавање. Тако је само јуче цијена барела нафте на лондонском тржишту скочила за 5,4 одсто и то на 102,48 долара. Цијена барела на америчком тржишту порасла је за 5,3 одсто, односно на 96,95 долара. Саговорници “Гласа” поручују да је већ евидентан поремећај на свјетском тржишту и да је тај сценарио неизбјежан и у РС.
– Украјина и Русија су највеће житнице Европе. Већ је обустављен извоз житарица из појединих лука. То ће довести до поремећаја. Осим тога расте и цијена гаса и нафте. Снабдијевање гасом највећем дијелу Европе долази из Русије, тако да је неизбјежно и поскупљење вјештачких ђубрива у чијој производњи учешће има гас. То значи да ако расте цијена гаса, додатно ће поскупјети и вјештачко ђубриво, а на крају и пољопривредни производи код нас. Дакле, већ ћемо имати скупљу сјетву – појаснио је економиста Горан Радивојац и додао да они који користе ђубриво у својој производњи не могу да не укалкулишу све у цијену коштања.
Кроз мултипликацију свих ових фактора, објашњава Радивојац, ми ћемо бити изложени порасту цијена који долази извана.
– Ми не можемо утицати на то, али можемо унутар нашег тржишта и владиних политика покушати у једном дијелу да то амортизујемо. Ово ће бити страшан удар на животни стандард становништва, јер живимо у земљи гдје потрошачка корпа превазилази просјечну плату. Ми смо специфични и социјално осјетљиви. То ће прерасти у борбу за очување животног стандарда – навео је Радивојац.
Он је нагласио да се мора повести рачуна о социјално угроженим категоријама.
– Постоји са друге стране и бојазан да дође до несташице производа као што су гас и житарице – поручио је Радивојац.
Истог става су и привредници који наводе да је тешко за сада износити прогнозе које тачно ће посљедице оставити сукоби на истоку.
– Оно због чега изражавамо бојазан је што је већ првог дана ратних дејстава дошло до додатног скока цијене енергената, али и пшенице и кукуруза. Ако посматрамо само пшеницу, Русија је први, а Украјина пети свјетски произвођач. Забрињавајуће је то што скоро комплетан извоз пшенице из Украјине иде преко лука у Црном мору и оно што може да доведе до поремећаја је управо то што су ратна дејства присутна у тим подручјима – казао је портпарол Привредне коморе РС Владимир Благојевић.
Навео је да Српска због уситњености парцела мањи дио пшенице користи за брашно те да највећи дио оде у производњу сточне хране.
На бензинским пумпама у Српској скоро сваки дан су нове цијене, а већ ново поскупљење грађани ће имати данас, а додатно већ у понедјељак.
– Гориво на нашим бензинским пумпама данас (петак) ће поскупјети за пет фенинга, а ново поскупљење услиједиће у понедјељак. Нама су већ данас у рафинерији повећали цијене за пет фенинга, а од понедјељка за додатних још десет по котацијама које имамо. Ми смо немоћни ту било шта да урадимо, јер своје цијене прилагођавамо дистрибутерима – поручио је генерални директор “Нешковић” пумпи Јовица Вучковић.
Размјена
Према подацима Спољнотрговинске коморе (СТК) БиХ у трговинској размјени са Русијом превладава увоз, али ни извоз није безначајан.
– Из Русије је у нашу земљу лани увезена роба у вриједности од 277,46 милиона КМ, а у ову земљу извезли смо производе од 107,8 милиона КМ – казали су у СТК.
Када је ријеч о тржишту Украјине, и ту превладава увоз.