Да другарство из клупа не блиједи ни 30 година касније свједочи примјер генерације из основне школе у Трну, која је заједничким снагама својој школској другарици Нади Зарић из Шушњара код Лакташа реновирала малу трошну кућу и омогућила основне услове за живот.
Зарићева, која болује од лакше деменције, живјела је са деведесетдвогодишњим болесним оцем без ичије помоћи, све док једног дана на њихова врата нису закуцали њени некадашњи другари из основне школе.
Око 60 бивших ђака који су основну школу завршили 1991. године удружили су се и покренули хуманитарну акцију да би Нади, коју како кажу, памте као повучену дјевојчицу са плавом кецељом, пунђом на глави и смеђом торбом, коју је носила свих осам година, омогућили колико-толико пристојан живот.
Један од организатора хуманитарне акције Александар Делић каже да су формирали одбор од четири члана те направили планове шта је то што треба да ураде да би помогли својој беспомоћној школској другарици.
“Акција је кренула прије мјесец и по дана. Помоћ добрих људи је почела да стиже из цијелог свијета. Након што смо сакупили дио новца развели смо воду и обезбиједили прикључак за машину, коју смо купили, као и телевизор. Направили смо велику оставу и предулаз, окречили дневну собу, замијенили намјештај и урадили под. Колико је Нада једна скромна душа довољно говори то што тражила да остане стари кревет, јер јој је, каже, и даље добар”, прича Делић.
Додао је су јој обезбиједили и мобилни телефон, да би стално били са њом у контакту.
“Кад подвучемо линију и видимо колико је новца остало, то ћемо расподијелити и сваки мјесец носити Нади, јер плашимо се да, ако јој све то одједном дамо, неко то може злоупотријебити. Донијели смо одлуку да Нади мјесечно носимо онолико новца колико је потребно за мјесечне трошкове”, казао је Делић.
Ово није први пут да школски другари помажу Нади.
“И раније смо, с времена на вријеме, прикупљали новац од којег бисмо купили основне животне намирнице и однијели Нади. Водили смо је и на фризуру, за њу није било веће радости. Увијек би нас дочекала са осмијехом, ријечима не могу описати како је то захвална особа”, казао је Делић и додао да ће гдје год били и шта год радили Нада увијек бити дио њихове екипе.
Лијекови
Александар Делић каже да Нада Зарић није била пријављена ни у локалном Центру за социјални рад те да су и то обавили за њу, да би бар остварила право на помоћ за туђу његу и другу помоћ.
“Надин отац је јако болестан. Од четири брата само двојица мјесечно пошаљу нешто новца за који Нада купи оцу лијекове”, казао је Делић и захвалио свим људима великог срца који су их подржали у овој хуманитарној акцији.
(glassrpske.com)
