Приватни хеликоптери и авиони, који су у свијету одавно привилегија богатих, полако постају и статусни симболи у БиХ, над чијим небом тренутно језди чак 25 летјелица које су у власништву физичких лица.
Показао је то податак Дирекције за цивилно ваздухопловство БиХ (БХДЦА), у чијем регистру је евидентирано укупно 85 цивилних летјелица.
У Дирекцији за цивилно ваздухопловство БиХ истичу да се број летјелица уписаних у регистар годишње повећава за једну-двије.
– Углавном се ради о малим ваздухопловима за приватну употребу за коју је потребно имати дозволу приватног (спортског) пилота авиона. Летјелице углавном купују у иностранству – истакли су у дирекцији, не желећи да откривају имена и презимена власника летјелица.
Осим неколико фирми у БиХ које се могу похвалити хеликоптером или малим авионом, највећи број летјелица у свом власништву имају аероклубови.
Предсједник Аероклуба “Приједор” Милан Марковић каже да располажу са 15 летјелица, од којих је осам регистровано, док тренутно користе три авиона и неколико једрилица.
– Летјелице којима располажемо старе су по 30 година. Године нису толико битне ако се летјелице редовно одржавају – истакао је Марковић.
Додао је да има и авион вриједан готово 100.000 марака који користи, између осталог, за лет до Србије, Црне Горе и Хрватске.
– Има доста заинтересованих за авио-превоз. Ако се јави више њих у исто вријеме, онда дијеле трошкове. Цијена лета зависи од дестинације, али и сезоне, јер авионске таксе које плаћамо при узлијетању и слијетању на аеродром нису исте у свим годишњим добима – казао је Марковић.
Увоз
То што је БиХ једна од најсиромашнијих земаља у свијету не спречава богате да, поред луксузних кућа и аутомобила, све више купују и летјелице, о чему свједочи и податак Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ да је за двије године увезено осам летјелица, за шта је искеширан 1,21 милион марака.
Према подацима УИО, најскупља летјелица у протекле двије године, вриједна више од 700.000 марака, увезена је из Италије, а ријеч је о авиону CS-23.
(glassrpske.com)