Мирослав Кљечанин, прије пет година на планини Очауш код Теслића, направио је фарму коза, а да би се посветио овом послу одлучио је да напусти Италију гдје је провео двије деценије и изградио каријеру.
Козарство сматра једном од перспектива Босне и Херцеговине која има непрегледна пространства за ову грану сточарства.
Кљечанин тренутно има 230 коза и 150 јарића, а очекује још 160 јарића, па планира да остави око 100 женки како би појачао стадо и замијенио старије козе које има било какав проблем. У његовој мљекари за прераду козјег млијека капацитета 3.000 литара дневно, прерађује се око 600 литара дневно. Производи четири врсте сира, “блатничку кришку” по старом рецепту са ових простора, полутврди сир по талијанском рецепту, те крем сир-намаз и млади сир. Осим тога, у овој мљекари пакује се и козји јогур и сурутку, док свјеже млијеко не пласира на тржиште.
Све производе Кљечанин успијева продати осим у Теслићу у радњама у Сарајеву и Бањалуци, а када испуни планове о проширењу производње на 600 грла идеја му је да производе под фирмом “Монс продукт” извози на европско тржиште. Због тога је од самог почетка обратио пажњу на сваки детаљ и у узгоју коза и преради млијека па каже када би Босна и Херцеговина сутра ушла у Европску унију, без проблема би могао да настави да ради јер испуњава све услове.
Екипа Anadolu Agency (АА) фарму и мљекару Мирослава Кљечанина посјетила је у највеселије доба, на прољеће, када је штала пуна разиграних јарића. На овој фарми стадо алпских коза се редовно пушта на испашу, а обзиром да у близини нема ни кућа ни обрадивих површина подручје на којем пасу је готово непрегледно што је, према ријечима Мирослава Кљечанина, један од пресудних фактора за квалитет млијека.
На идеју за овај пројекат Кљечанин је дошао у разговору с пријатељем инжењером пољопривреде на тему како спријечити одлазак становништва из БиХ, а прије него што се упустио у овај пројекат у Европској унији обишао је низ фарми како би видио како они функционишу.
Одлазак на рад у иностранство Кљечанин не види као рјешење јер осим што већина зараде одлази на трошкове живота у другим државама, грађани БиХ увијек остају странци.
“Видјели смо да на Западу то функционише. Они су ову идеју прихватили максимално, одржавају села. Људи бјеже из градова на село, код нас се бјежи са села у градове”, рекао је Кљечанин.
Објаснио је да је у БиХ апсолутно запостављено козарство, за разлику од Запада гдје је у посљедњих 20 година дошло до пораста од 60 одсто у производњи. Навео је примјере Француске, Италије, Шпаније и Грчке гдје се максимално користи козје млијеко, здрава храна, што код нас људи, каже, или неће прихвате или нису едуковани.
“Примијетио сам у посљедње вријеме да се више иду ка здравој храни, органској производњи. Бројни су људи који када се разболе траже рјешење у козјим производима као лијеку, то и јесте лијек”, рекао је он.
На фарми и у мљекари запошљава шест радника, чији број варира у зависнсти од мљечности коза. Радна снага је, каже, често проблем, али није када се добро плате.
“За овај посао треба имати осјећаја, емотивно прићи, прихватити ту животињу, ићи на то да сачувамо овај неки споменик који су оставили наши преци који су се борили, чистили ове пашњаке. Сва ова земља је некад обрађивана, ми смо то напустили тек тако, преузео је коров. Мене је на неки начин било срамотра када сам дошао овдје први пут са идејом да радим овај пројекат и онда сам ишао са циљем да покушам да уредим да наметнем да се нешто дешава. Не с циљем да направим неки бизнис. Уложио сам позамашна средства и не очекујем да се врате у догледно вријеме. Желим да сачувам овај пројекат и проширим, да пренесем на остале људе да развијем некакав вид коопреације”, каже Кљечанин.
Нагласио је да је поднебље за козарство непрегледно, а да би због тога оно што је Холандија у свињогојству, БиХ требало да буде у козарству.
“Постоје подаци да је 1893. године за вријеме Аустроугарске постојало милион и 430 хиљада грла, на онако мало становништва и сав производ се конзумирао на подручју БиХ. Након тога, 1939. године је пао интерес на 500.000 грла, а пред сами рат је у БиХ било око 10.000 грла. Данас се прича да на простору БиХ има око 70.000 грла”, рекао је он.
Према његовим ријечима, охрабрује чињеница да све више људи почиње да се бави овом граном сточарства, а требало би да се сви укључе како би постали препознатљиви. Као позитиван примјер навео је Привредну комору РС, која му је недавно додјелила награду категорији успјешних предузетника јер, осим што пружају подршку, помажу у удруживању произвођача.
“Сарадња је можда најбржи пут за уклањање проблема и препрека на које наилазимо”, рекао је Кљечанин.
(nezavisne.com)
