spot_img
spot_img

Напокон почели обарати цијене станова

spot_img
spot_img
spot_img
spot_img

Цијене бројних половних станова широм БиХ, које су власници или агенције огласили на интернету, напокон су почеле падати, а то би се идуће године, према ријечима упућених, требало догодити и са становима у новоградњи.

Власник стана у бањалучком насељу Обилићево, који је крајем августа поставио цијену од 130.000 марака, одједном ју је кориговао на 140.000 КМ, а онда је, средином октобра, апетите смањио на 131.000 марака, док данас кошта 128.000.

Други, који стан продаје у насељу Старчевица у највећем граду у Републици Српској, умјесто 132.000 марака, колико је тражио у јулу, смањио је апетите на садашњих 129.000 КМ. Трећи, који стан продаје у бањалучком насељу Петрићевац, у октобру је тражио 135.000 марака, а сад му је довољно и 115.000.

Много сличних примјера има и у другим градовима, па је тако, рецимо, стан у Бијељини, са 180.000, колико је коштао у августу, спуштен на 159.000 КМ, а комфоран стан у Тузли, умјесто 192.000, кошта 174.000 марака.

Оваквим трендом није изненађена Сенка Гатарић Василић, власница бањалучке агенције “Еуро-агент”, која је у овом послу чак 33 године и која истиче да су неки продавци заиста поставили нереалне цијене станова, а сада их коригују.

“Очигледно покушавају продати по нереалним цијенама, а када им то не успије, онда их спуштају. У огласима су неке цијене више као жеља, него као реалност”, наглашава Гатарић Василићева за “Независне новине”.

Она истиче да је комплетан радни вијек посветила послу с некретнинама, те да је сличан сценарио забиљежен и 2008. године.

“Тада су цијене расле, а онда је дошло до застоја. Једно вријеме је била стагнација, а онда је можда дошло и до благог пада. Шта ће се сада десити? Зависи од пуно фактора. Али, неки грађевински материјали су појефтинили, а добро је и то што пада и цијена нафте. Уназад двије-три године цијене станова су подивљале, али и то вјероватно има свој врхунац. Ништа не може бесконачно расти”, наглашава Гатарић Василићева.

Сличног је мишљења и Абдулах Капић, сувласник тузланске агенције ТК Некретнине, који каже да је смањена потражња за већим становима, односно оним старије градње, а то утиче и на смањење цијене.

“Мањи станови су и даље тражени, па се тај тренд не осјећа код њих. Али, пошто су ту заиста нереалне цијене, мислим да је сљедећи корак тај да ће и ту доћи до пада”, рекао је Капић за “Независне новине”.

Он такође подсјећа да падају и цијене грађевинског материјала, али се, истиче, инвеститори у новоградњи служе аргументима као што су високе цијене земљишта, раст цијена радне снаге и њен недостатак. Ипак…

“Све што се деси на западу у области продаје некретнина, то се дешава и у БиХ, али с неким заостатком од шест мјесеци. Мислим да ће најкасније у другој половини идуће године доћи до пада цијена станова у новоградњи, можда за неких пет до десет одсто”, тврди Капић.

Сложио се и Леонард Самарџија, власник агенције за некретнине “ВХС трејд” Приједор, да се може очекивати пад цијена станова.

“То не зависи од нас, али просто ове цијене немају смисла у односу на наше плате”, рекао је Самарџија за “Независне новине”.

Дарко Милошевић, власник агенције “Астра некретнине” Бијељина, каже да је у овом периоду у Бијељини дошло до стагнације када је у питању продаја некретнина.

“Тако је у нашој агенцији, а претпостављамо да је и свугдје. Да ли ће то утицати на снижење цијена некретнина? Ми очекујемо и надамо се да би то било у корист потрошача”, рекао је Милошевић.

Економиста Игор Гавран каже да су цијене некретнина већ дуже вријеме нереално, а често и буквално неразумно, високе.

“Мислим да пад цијена одређеног броја половних некретнина јесте очекиван због тога што дио продаваца због повећаних трошкова живота или презадужености долази под све већи притисак да их уновчи, али не очекујем масовније промјене, поготово не код нових објеката. Јер, обим нове градње је и даље релативно мали, а тражња купаца већег буџета и даље висока”, навео је Гавран.

Ипак, дугорочно, очекује да ће се и то догодити.

“Дугорочно до пада мора доћи јер је стање тржишта дугорочно неодрживо, али неизвјесно је колико брзо”, закључио је Гавран за “Независне новине”.

 

 

 

(nezavisne.com)

spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img