Одавно је познато да је у Босни и Херцеговини најпожељније занимање бити политичар. Док радници од своје минималне мјесечне плате једва спајају крај с крајем, они који одлучују о износу радничких плата имају вишеструко већа примања. Тачније, за мјесец прискрбе и шест минималних радничких плата.
Да је политика постала уносан посао, није новост. Енормно високе плате, скупи аутомобили, погодности и олакшице у свим сферама саставни су дио живота готово сваког политичара у БиХ. Далеко од сурове реалности с којом су суочени грађани БиХ док се свакодневно боре за егзистенцију, примања политичара у државном и федералном парламенту мјере се у милионима.
“Највише плате имају државни парламентарци. Те плате износе и до 5.000 КМ мјесечно, с тим да морам напоменути да, осим плата, државни парламентарци имају и друге врсте накнада – топли оброк, накнаду на превоз, накнаду за одвојени живот. Тако да та њихова примања, код неких парламентараца износи око 6.000 КМ мјесечно”, каже новинарка ЦИН-а Јасна Фетаховић и истиче како је Жељко Комшић имао плату око 5.300 КМ, Шефик Џаферовић око 5.600 КМ, а Милорад Додик 5.300 КМ.
Дакле, неколико хиљада без накнада. Па је понекад тешко сабрати све.
“Колико ја имам? Четири и нешто. Око четири и нешто. Да ли је бруто или нето, немам појма”, казао је Додик.
Званични подаци, ипак, показују више. До 2019. године тачан износ није био познат под изговором да је то приватна ствар, а онда одлуком Суда БиХ морали су доставити податке о плати на увид јавности. Сваки члан Предсједништва БиХ прима плату вишу од 5.000 марака, без накнада. Питамо се јесу ли те плате радом оправдане.
“Наравно да није оправдано, али то је само још једна манифестација потпуне политичке неодговорности носилаца политичке моћи у земљи. Када погледате, заправо, њихове резултате, односно оно по чему би требало бити вредновање њиховог рада, доћи ћете до једноставног закључка да они не испуњавају ни минималне критерије”, каже Срђан Благовчанин, предсједавајући Управног одбора Траспаренцy интернатионала БиХ.
Шеф Стручне службе СССБиХ Адис Кечо истиче како се у Парламенту ФБиХ и државном парламенту зарађују велике своте новца – за посао који, како каже, и није одрађен у оној количини колико се очекивало.
Потрошачка корпа све је скупља, а тренутно износи више од 2000 марака. У Федерацији БиХ најнижа законски гарантована плата за 2022. годину износи 543, док у РС-у износи 590 марака. Дакле, минималац не може покрити ни основне животне потребе. За живот достојан човјека потребно је више.
“Савез самосталних синдиката је упутио иницијативу, заједно са шефовима клубова политичких партија у Заступничком дому, којом тражимо да минимална плата у ФБиХ износи 1.000 КМ”, напомиње Кечо.
С друге стране, реалност је тежак живот. Барем оних чијом заслугом политичари имају прилику сваког мјесеца пунити џепове великим платама – за грађане недостижним. Чињеница да политичари на државном и ентитетском нивоу мјесечно зараде шест или чак седам пута више у односу на раднике, за грађане је, кажу, срамотна.
За још један мандат, политичари су, пракса је показала, спремни учинити све. Обећани рад у интересу народа врло често по доласку на функцију бива замијењен личним. Подигнуте руке само онда када одлучују о повећању своје плате, за грађане мало и недовољно.
(federalna.ba)
