Јавност у БиХ је у протеклих мјесец дана свједочила разоткривању на хиљаде случајева крађа идентитета грађана који су пријављени да гласају ван БиХ, иако никада нису промијенили мјесто пребивалишта.
ЦИК је, наиме, до сада већ поништио око 30.000 пријава грађана, који су се пријавили да гласају из иностранства, али нису испунили потребне услове за регистрацију.
На адресу ЦИК је пристигло и око 3.500 жалби грађана, који су открили да су њихова имена дио изборних манипулација, јер су пријављени за гласање путем поште, иако им је адреса пребивалишта годинама уназад у БиХ.
На списку бирача из иностранства налазили су се и поједини кандидати за одборнике на предстојећим локалним изборима.
Препуцавање
Упркос овим фрапантним чињеницама остаје непознато да ли ће и ко ће покренути истрагу како би се утврдило како је уопште дошло до злоупоутребе личних података на хиљаде грађана из БиХ.
И док из дана у дан на свјетлост испливавају нови случајеви који указују на могуће изборне преваре, надлежне институције се међусобно препуцавају око тога ко је уопште надлежан да истражи ове случајеве.
Из Тужилаштва БиХ поручују да је праћење регуларности избора у надлежности Централне изборне комисије, те да у случају да у том процесу дођу до сазнања о елементима кривичних дјела, требају информисати надлежне правосудне институције – ентитетске или Брчко Дистрикта, ако су у питању локални избори, односно државне уколико се ради о изборима на нивоу БиХ.
С друге стране, из ЦИК су недавно указали на чињеницу да су до сада откривени бројни случајеви незаконитих пријава за гласање из иностранства, али да нема реакције правосудних органа.
Уклоњени подаци
У цијелу причу се умијешала и Агенција за заштиту личних података, која је забранила ЦИК да на својој веб страници објављује личне податке бирача уписаних у извод из централног бирачког списка за гласање ван БиХ, те наредила да их уклони.
ЦИК је у међувремену списак уклонила са службене веб странице те најавила да ће судским путем затражити да се поништи наведено рјешење. Из Агенције су на ово поручили да ЦИК не треба да “пребацује свој посао на грађане, већ да су они ти који требају да утврде све евентуалне незаконитости када је ријеч о изборима”.
Ко је на крају надлежан да истражи откривене случајеве крађе идентитета грађана и могуће изборне преваре?
Закон јасан
Искусни адвокат Драгиша Јокић истиче да је питање надлежности најмањи проблем, много већи проблем је тај што нико не жели да се бави истрагама о изборним преварама.
Он истиче да је ЦИК, уколико добије сазнање која упућују на могуће злоупотребе када су у питању избори, дужан, као и свака друга институција, да о томе обавијести надлежно тужилаштво.
– Не може ЦИК да води истрагу, хапси и кажњава. Зна се чија је то надлежност. Истрагу треба да покрене тужилаштво, било ентитетско или оно на нивоу БиХ, у зависности од избора. С обзиром на то да су сада локални избори логично је да би истрагу о крађама идентитета грађана и њиховој регистрацији ван БиХ требала да покрену ентитетска тужилаштва. Уколико ентитетска тужилаштва не покрену ту истрагу, онда Тужилаштво БиХ може тражити да се ти предмети пребаце у њихову надлежност – појашњава Јокић.
Подсјећа да Тужилаштво БиХ има могућност да тражи преузимање предмета од ентитетских тужилаштава уколико сматра да је неко кривично дјело таквог карактера да штети интересу БиХ, што су до сада често радили.
– А ово што се дешава с крађама идентитета грађана сигурно штети интересима БиХ. Не видим зашто се ствара толика прича о томе ко би требао да ради истрагу када је сасвим јасно шта је чија надлежност и шта је чији посао – закључује Јокић.
Шехић: Посао за СИПА и ОБА
Ни за Вехида Шехића из Коалиције за слободне и поштене изборе “Под лупом” дилеме нема – тужилаштва требају под хитно да отворе истрагу и утврде како је дошло до крађе идентитета на хиљаде грађана.
Истиче да је дужност ЦИК да очува интегритет бирачког списка и уколико утврди одређене неправилности то пријаве надлежним органима, те онемогуће регистрацију и учествовање на изборима особама које не испуњавају услове.
– ЦИК би била одговорна када би дозволила гласање путем поште особама које нису испуниле све законом предвиђене услове. С обзиром на то да је ЦИК разоткрила и спријечила регистрацију на хиљаде таквих особа сада је ред на органима гоњења да почну радити свој посао. Овдје је ријеч о крађама идентитета, а можда ту има и одређених злоупотреба службеног положаја. У све мора да се укључити СИПА и ОБА, јер се ради о прекограничном криминалу – поручује Шехић.
Он подсјећа да су институције дужне и по службеној дужности да реагују на одређене ствари за које постоји сумња да има елементе кривичног дјела.
– Не видим разлог за непотребну полемику ко је дужан шта да ради када је све јасно – закључује Шехић.
(srpskainfo.com)
