Сарајево је било центар свијета тих 11 дана, а цијела Југославија учествовала је у организацији Зимских олимпијских игара.
На данашњи дан прије 38 година у главном граду Босне и Херцеговине, Сарајеву, отворене су 14. Зимске олимпијске игре.
Сарајево је до 14. фебруара 1984. године било центар свијета, а цијела Југославија учествовала је у организацији Олимпијаде.
На изградњи објеката била су ангажована предузећа из Босне и Херцеговине, али и цијеле Југославије. Истовремено свака од РТВ кућа из република бивше Југославије, од Љубљане, до Приштине и Скопља имала је по једно борилиште које је покривала.
Сарајево је тада проживљавало развој у свим сферама и створена је позитивна друштвена клима.
Оно по чему ће сарајевске Олимпијске игре остати запамћене је снијег који је пао ноћ пред свечано отварање игара. Ученици Прве и Друге гимназије рукама су тада скидали снијег са столица на стадиону, како би се отворење одвијало без проблема.
Зимске олимпијске игре одржане у Сарајеву укупно су коштале 141.647.000 долара, а завршене су са суфицитом од 12.000.000 долара, те су биле прве Олимпијске игре завршене са суфицитом. Све претходне су имале дугове и многи градови су имали потешкоће да покрију трошкове.
Сарајевске игре су по много чему тада биле рекордне. То су биле прве игре на којима није било бојкота сјеверноатлантског нити варшавског пакта, биле су рекордне по броју земаља учесника, пренијела је агенција “Анадолија”.
Њих је пратило око двије и по милијарде гледалаца у свијету, било је 49 националних репрезентација, подијељене су 222 медаље, учествовало је 2.691 спортиста и тренера, продато је 640.000 карата, а пратило их је 7825 новинара и 760 редакција.
Најуспјешније државе биле су тадашње Источна Њемачка (девет златних, девет сребрених и шест бронзаних медаља) и СССР (шест златних, 10 сребрених и девет бронзаних медаља).
(mondo.ba/agencije)
