Генерације које су се кућиле осамдесетих година прошлог вијека сјећају се како им је инфлација помогла да отплате кредит за изградњу куће или куповину и опремање стана.
Људи често кажу да је инфлација “појела” кредите, а да ли то може да се деси и данас?
Прича о југословенској инфлацији почела је седамдесетих година прошлог вијека, објашњава за Н1 Марко Пахор, редовни професор и истраживач на Економском факултету Универзитета у Љубљани.
“У то вријеме, због обиља новца на свјетским тржиштима, отворило се тржиште зајмова и за земље у развоју и кредитно ограничене, укључујући и Југославију. У другој половини 1970-их спољни дуг Југославије порастао је са око 5 на 20 милијарди долара. Велики дио овог спољног дуга је претворен у кредите становништву”, подсећа Пахор.
Инфлација је тих година била негдје између 20 и 25 одсто, што је много више од данашњих 10 одсто. Осамдесетих година, како објашњава професор, почела је спирала инфлације. Године 1982. годишња инфлација је била већ 40 одсто, 1987. била је 170, а 1989. вец́ више од хиљаду одсто.
Банкарски кредити су одобравани уз фиксну камату, што је значило да неко ко је узео кредит од 10.000 евра реално дугује још хиљаду евра тек након истека прве године, објашњава Пахор.
“Каматне стопе су биле фиксне, око 25 одсто, тако да је инфлација заправо ‘појела’ дуг”, додаје саговорник Н1.
Држава је 1987. захтијевала од предузећа и банака да уведу ревалоризацију, што је значило да је износ неотплаћене главнице усклађен са инфлацијом. Инфлација је, дакле, појела углавном кредите са фиксном каматном стопом узете прије 1987. Ревалоризација је касније некима учинила кредите знатно скупљим, тако да им је на крају чак и држава помогла да отплате дуг.
Прича се, донекле, данас понавља, али у много мањем обиму, каже Пахор.
“Многи кредити посљедњих година су одобравани са ниским фиксним каматама, чак испод два одсто. Инфлација је и прошле и ове године била знатно већа, па реална вриједност дуга пада. Ко има кредит – има користи од инфлације, али далеко од оне мјере у којој се то дешавало у Југославији осамдесетих година”, истиче професор из Љубљане.
Према његовом мишљењу, не треба очекивати да ће Европска централна банка (ЕЦБ) и друге западне централне банке дуго дозволити двоцифрену инфлацију.
“Чак су и посвећеност и кредибилитет централних банака данас већи него 1980-их, па се не очекује већа девалвација кредита. Треба напоменути да ЕЦБ, чији је главни задатак стабилност цијена, посљедњих мјесеци покушава да обузда инфлацију подизањем каматних стопа. Савјет ЕЦБ је у четвртак подигао све три кључне каматне стопе за 0,75 процентних поена, а гувернер Банке Словеније Боштјан Васле рекао је у петак да очекује даља повећања”, каже Пахор.
Он је поновио да је циљ чланова Савјета ЕЦБ да се инфлација стабилизује на два одсто на средњи рок. И додао да, ако су у почетку инфлацију покретале веће цијене енергената и хране, сада је покреће повећање плата.
(agencije)
