Иако више од деценију није повукао ниједан конкретан потез, пред сам крај свог мандата у БиХ високи представник Валентин Инцко одлучио је да још једном изазове варнице међу домаћим политичарима.
Тако је његово писмо упућено предсједнику Народне скупштине РС и посланицима, у којем тражи да укину повеље додијељене осуђенима за ратне злочине, покренуло са собом и питање да ли ће Инцко успјети да наметне закон о забрани негирања геноцида у Босни и Херцеговини, с обзиром да је Инцко овај потез најављивао у више наврата.
Уколико тај закон не буде усвојен до 11. јула 2021. године (годишњица страдања у Сребреници), високи представник у БиХ је најавио да га је он спреман наметнути.
– Да будемо потпуно јасни, ја сам спреман – рекао је Инцко крајем прошле године.
Надлежност
Из Републике Српске, сада, као и тада, стигле су реакције да није могуће наметнути један такав закон, јер би он представљао кршење права на слободу мишљења и изражавања.
Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик (СНСД) изјавио је да Инцко није надлежан за Устав БиХ и да није тумач Дејтонског споразума; самим тим он нема овлашћења да уради нешто тако.
– Он је човјек који покушава да дјелује изван својих законских оквира. Чујем да покушава да се позове на закон о забрани негирања геноцида. Што се не позове на амерички Устав? Зашто никад није рекао, у складу с америчком праксом те врсте? Амандман један каже „човјек никада не може бити осуђен и оптужен за лично мишљење“. Он овдје селективно ради, узме како му шта одговара – рекао је Додик.
Напоменуо је и да оног ко је осуђен и ко је одлежао казну након тога сматрају слободним грађанином.
– Зашто се нама овдје говори да је другачија пракса? И Биљана Плавшић и Момчило Крајишник су одслужили своју казну – рекао је Додик.
Закључак НСРС
Потпредсједник ПДП Игор Црнадак каже да је ОХР-у нажалост остављен простор да ради шта хоће. Додаје да је тешко унапријед говорити, али да постоји јасан став да се не ради на штету Републике Српске.
– Ми и данас имамо закључак Народне скупштине да се никакве одлуке не доносе на нивоу заједничких институција БиХ, након оне одлуке Уставног суда БиХ и ситуације с пољопривредним земљиштем. Сигурно да ПДП са своја два посланика у Представничком дому Парламента БиХ неће никада гласати за нешто што је штетно по Републику Српску – рекао је Црнадак.
Ранији случајеви
У прошлости је било случајева да високи представник наметне неки закон који је одмах ступао на снагу и није пролазио парламентарну процедуру. Тако је правник Драгиша Јокић раније објаснио да је Уставни суд БиХ 2000. године расправљао о Закону о државној граничној служби, који је тада био наметнут од стране високог представника.
– Тада је била покренута процедура пред Уставним судом БиХ да се утврди да ли је то у складу са Уставом и да ли се могу наметати ти закони. Уставни суд је са 7:2 гласова одлучио да је то потпуно легално и законито, чиме су признали високом представнику да има право да намеће законе – рекао је раније Јокић.
(srpskainfo.com)
