Evropska unija ima veliki strateški interes u Bosni i Hercegovini zbog velikih nalazišta minerala i metala koji bi joj pomogli u njenoj “zelenoj” tranziciji, a međunarodne kompanije iskorišćavaju kompleksnu državnu strukturu kako bi crpile te materijale ali i time štetile lokalnom stanovništvu i životmnoj sredini, piše Mond diplomatik (Le Monde diplomatique).
U tekstu se, kako prenosi N1 Sarajevo, navodi da je projekat iskopavanja litijuma u Republici Srpskoj došao “kao naručen” s obzirom na finansijske poteškoće u kojima se nalazi taj entitet, ali da, imajući u vidu nerešeno pitanje državne imovine, ove kompanije deluju na “pravno nesigurnom terenu”.
Tekst počinje razgovorom koji je obavio s Adrijanom Pekić iz udruženja “Čuvari Majevice”. Opisuje se “idilični” pejzaž za koji Pekić strahuje da bi mogao da nestane. Naime, nakon što su izvršena geološka istraživanja, utvrđeno je da se tu nalaze dragoceni minerali i metali.
U jesen 2022. godine saznalo se da je švajcarska kompanija Arcore AG otkrila prilikom tajnih probnih bušenja na planini Majevici veliko nalazište litijuma, kao i magnezijuma, kalijuma i bora.
Strateški interes EU
Majevica planinsko područje čiji najviši vrh doseže 916 metara, pretežno je obraslo listopadnim drvećem i dom je brojnim vrstama životinja.
Mond diplomatik objašnjava da minerali s tog područja spadaju u strateški važne resurse za koje Evropska unija želi da smanji svoju zavisnost od trećih zemalja, posebno od Kine koja raspolaže najvećim svetskim nalazištima retkih zemnih metala i najveći je izvoznik litijuma, koji se do sada uglavnom iskopavao iz slanih jezera Latinske Amerike.
Kao globalni predvodnik, EU želi da do 2050. godine prđe sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije. Međutim, za izgradnju električnih vozila, punjača, vetroelektrana i fotonaponskih sistema još uvek su potrebne sirovine poput olova, bora, bakra, kobalta, nikla, cinka i litijuma.
U tom procesu želi da učestvuje Arcore AG koji ima velike planove. U saopštenju za medije iz novembra 2023. godine, ova firma je najavila strateško partnerstvo s kanadsko-nemačkom kompanijom “Rock Tech Lithium”, koja je specijalizovana za proizvodnju litijum hidroksida i gradi postrojenje za konvertovanje u brandenburškom Gubenu. U ovoj rafineriji, litijum firme Arcore pretvaraće se u litijum hidroksid, koji je potreban za proizvodnju automobilskih baterija.
Ovo se smatra jednim od ključnih projekata nemačke energetske i saobraćajne tranzicije. Za izgradnju fabrike u Brandenburgu, „Rock Tech Lithium“ je zatražio 200 miliona evra iz saveznih i pokrajinskih budzeta. Međutim, o tome još nije donesena odluka, piše Mond diplomatik.
Dodaje se da je navodno koncern Mercedes-Benz spreman da kupi kalijum hidroksid iz planirane rafinerije „Rock Tech Lithiuma“ i godišnje proizvede do 150.000 automobilskih baterija. To je posao vredan dvije milijarde dolara koji i te kako privlači pažnju industrije.
„Rock Tech Lithium“ se na svojoj internet stranici predstavlja kao čista tehnološka kompamnija koja bi sirovine uglavnom dobavljala iz rudnika u Kanadi. Međutim, pokazalo se da bi moglo proći još nekoliko godina pre nego što litijum zaista stigne iz inostranstva u Guben.
“Zbog toga se pojavila Arcore AG i ponudila da dragoceni materijal dovede iz bliže okoline. Sve to treba, naravno, sprovesti prema najstrožim standardima, transparentno, održivo, ekološki i socijalno odgovorno – i to duž celog lanca proizvodnje, uključujući i u mestu Lopare”, navodi se u tekstu.
Međutim, Pekić smatra da “to nije vredno ni papira na kojem je napisano”.
Ona navodi da ne postoji nikakva transparentnost, te da je stanovništvo tek nedavno iz medija saznalo da su sprovedena probna bušenja. Takođe tvrdi da se ne poštuju zakoni.
“Ovde se računa samo profit nekoliko pojedinaca“, rekla je ona.
Mond diplomatik navodi da je kontaktirao Matijasa Šmida, predsednika upravnog odbora Arcore AG, ali da on nije bio voljan da da intervju te da je na pitanja odgovarao samo putem imejla. Šmid je naveo da je u BiH moguće sprovesti ekološki i socijalno prihvatljivu rudarsku delatnost i da se celi projekat sprovodi prema propisima i zakonima lokalnih vlasti i države Bosne i Hercegovine.
“Na upit kako će to ići u jednoj od najkorumpiranijih zemalja u Evropi pod režimom koji je na američkoj listi sankcija, Šhmid nije odgovorio”, dodaje Mond diplomatik.
Upitao je i Radu Savića, gradonačelnik Lopara, u čijoj opštini se nalazi planina Majevica, da li je izdata dozvola za Arcore Ulaganja, podružnicu Arcore AG sa sedištem u Banja Luci, za istražne bušotine u njegovoj opštini.
“Nikada! Nikada mi nisu podneseni zahtevi. Nikada nas ta firma nije na bilo koji način uključila u svoje planove“, odgovorio je on ljutito.
Savić je objasnio da se odluke donose se na drugom mestu.
“Jedan čovek se za sve pita u RS”
“U Republici Srpskoj, posebno jedan čovek sve diktira: Predsednik RS-a Milorad Dodik”, piše Mond diplomatik, navodeći da on vlada ovim delom BiH već 18 godina.
Dodaje da Dodik podržava ruski rat u Ukrajini, da negira genocid u Srebrenici i da je nagomilao ogromno privatno bogatstvo dok je na čelu svoje stranke Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD).
Dalje ističe da je Dodik više puta pretio otcepljenjem entiteta RS od BiH, čime bi mogao da izazove otvoreni rat.
“Pogled na rat u Bosni između 1992. i 1995. pokazuje kakve katastrofalne posledice takav sukob može imati. Dakle, zna se u kakav ponor bi Dodikova politika mogla odvesti”, navodi francuski list.
Dalje navodi da je Nemačka zbog Dodikove politike prošle godine zaustavila četiri infrastrukturna projekta u RS u vrednosti od 105 miliona evra, te da su Sjedinjene Američke Države već pre nekoliko godina uvele sankcije njemu i njegovim najbližim suradnicima. Prošlog marta je Vašington još jednom pooštrio taj pristup: Odeljenje za kontrolu imovine stranaca (OFAC) stavio je Dodika i njegove sledbenike na listu sankcionisanih osoba, što je rezultiralo zatvaranjem svih njihovih privatnih i poslovnih računa u Bosni i Hercegovini.
“Posao s litijem u Loparama dolazi kao naručen, jer bi RS svaka investicija bila od koristi. A upravo ovaj projekt obećava milionske dobitke”, piše Mond diplomatik.
Dalje se navodi da je Petar Đokić, Dodikov ministar industrije, rudarstva i energije i njegov dugogodišnji saradnik, “takođe bio umešan u brojne korupcijske afere”.
Naime, 2007. godine je Đokić je osuđen na tri meseca zatvora zbog prevare Telekoma RS-a. Francuski list takođe navodi da su 2020. godine tužioci pokušali da ga dovedu pred lice pravde zbog brojnih povreda propisa o zaštiti životne sredine.
“U periodu od šest godina, on je dopustio izgradnju malih hidroelektrana ne uzimajući u obzir zakonske odredbe. Rezultat su uništena korita reka, posečene šumske površine i smanjenje lokalnog vodosnabdevanja“, dodaje se u tekstu.
“I to su, valja napomenuti, predstavnici zemlje u kojoj bi projekt u Loparama trebalo da se ostvari prema pravnim propisima Republike Srpske i Bosne i Hercegovine, kako je to rekao predsednik uprave Arcorea Matijas Šmid”, ističe Mond diplomatik.
“Ljudi strahuju za svoju egzistenciju”
Prema procjenama Arcorea, u planiranom rudarskom području na planini Majevici, na površini od oko 25 kvadratnih kilometara, nalazi se 1,5 miliona tona litijum karbonata, 14 miliona tona borne kiseline, 35 miliona tona kalijuma i 94 miliona tona magnezijum sulfata. Mineralni nalazi trebalo bi, prema planovima Arcorea, da se eksploatišu površinskim kopanjem tokom 50 godina.
Kada su stanovnici Lopara u septembru 2023. saznali za te planove, nakon nekoliko sedmica se organizovao lokalni otpor kojem se pridružilo oko 13.000 stanovnika. Na sastanku građana krajem februara lokalni političari obećali su da se ovde neće otvarati rudnik litijuma.
Zajedno s opštinom Čelić, udaljenom 20 kilometara na jugoistočnoj strani Majevice u entitetu Federacija Bosne i Hercegovine, građani su sastavili peticiju protiv rudarskog projekta i predali je Narodnoj Skupštini RS.
Dodik je komentarisao taj otpor, navodeći da bi projekat predstavljao veliku priliku za ceo region, te da bi se stvorila radna mesta i da neće predstavljati nikakvu opasnost za životnu sredinu.
“Pa ako to kaže Dodik, onda mora da je tako“, rekao je sarkastičnim tonom Admir Hrustanović, gradonačelnik Čelića.
“Ljudi ovde zaista strahuju za svoju egzistenciju. Boje se da će se toksične materije iz rudnika litijuma preko reke Gnjice, koja se provlači kroz planinu Majevicu, ispustiti u reku Šibošnicu i time ugroziti vodosnabdevanje naše zajednice. Sva naša poljoprivredna zemljišta bi bila ugrožena“, rekao je on.
Mond diplomatik piše da nije čudo što su ljudi uznemireni, te da mediji već mesecima izveštavaju o masovnom uništavanju životne sredine zbog rudnika u malom gradu Varešu, u entitetu FBiH. Ovde je britanska korporacija Adriatic Metals osigurala prava na iskopavanje i traži srebro, zlato, olovo, cink, bakar i antimonske rude. Procenjuje se da se tamo nalazi 22,5 miliona tona metala, u kojima EU takođe ima strateški interes.
Dalje navodi da se stanovnici područja žale na previsoku koncentraciju teških metala u vodi za piće i masovno uništavanje životne sredine zbog seče šuma.
“To ne želimo da imamo ovde“, kaže Hrustanović i veruje da će se stanovnici sigurno pobuniti, iako dobro znaju koliko su moćni njihovi protivnici.
“Ako treba, blokiraćemo transportne puteve za litijum kroz našu opštinu“, rekao je on.
Hrustanović je naveo da za ceo region Majevice postoje sasvim drugi planovi.
Francuski list objašnjava da dve pretežno srpske i tri pretežno bošnjačke opštine, koje su se nekada međusobno sukobljavale, već četiri godine zajedno rade na projektu “Via Majevica”. Plan je da područje bude potpuno deminirano kako bi se otvorilo za turizam. Planiraju se biciklističke i pešačke staze.
Projekt takođe podržava Nemački savezni parlament s devet miliona eura.
“S jedne strane, dakle, dobijamo podršku od država EU da sačuvamo netaknutu okolinu, s druge strane, EU ima interes da istovremeno na istom mestu obavlja rudarske poslove. To se ipak protivreči“, kaže Hrustanović.
“Strane kompanije deluju na pravno nesigurnom terenu”
Mond diplomatik navodi da u današnjoj Bosni i Hercegovini to, međutim, nije jedini paradoks, te da “kompleksna struktura posleratnog perioda u ovoj maloj državi s gotovo 3,4 miliona stanovnika obiluje paradoksima”.
“Za kompaniju poput Arcorea, međutim, to je zapravo od koristi”, ističe se.
Zatim se objašnjava struktura BiH koja je uspostavljena Dejtonskim mirovnim sporazumom, a po kojoj entiteti imaju visok stepen autonomije. Kako bi se osiguralo da se obe strane pridržavaju mirovnog sporazuma, stvorena je pozicija Visokog predstavnika koji ima široka ovlašćenja, i može da donosi zakone i propise kojih su svi obavezni da se pridržavaju.
Od avgusta 2021. tu dužnost obnaša političar CSU-a Kristijan Šmit. Ovaj nemački državljanin ima veliku odgovornost i, kako navodi Mond diplomatik, “igra ključnu ulogu kada je u pitanju dodela prava na eksploataciju rudnih resursa”.
“Od kraja rata u BiH, traje spor oko toga kome pripada zemljište u državi, entitetima ili celokupnoj državi? Kao naslednica socijalističke jugoslavenske republike Bosne i Hercegovine, država koja je priznata 1992. godine je vlasnik zemljišta. Međutim, Dejtonski sporazum ne reguliše eksplicitno koji državni nivoi mogu raspolagati zemljištem na koji način”, navodi Mond diplomatik, i dodaje da posebno entitet RS insistira da je zemljište na toj teritoriji vlasništvo tog entiteta.
Objašnjava se da je 2005. godine bivši visoki predstavnik Pedi Ešdaun izdao privremenu zabranu direktnog ili indirektnog raspolaganja državnim vlasništvom, dok se ne postigne konačni dogovor, što je odluka koju Dodik i dalje ignoriše, i ponavlja pretnje secesijom ako bi se pitanje vlasništva nad zemljištem rešilo na način koji mu ne odgovara.
“Dakle, strane kompanije deluju na pravno nesigurnom terenu”, piše francuski list, navodeći da je zbog toga vlada Federacije BiH u novembru 2023. godine uputila zahtev za pravo vlasništva Visokom predstavniku, jer su planirali da dodele rudarsku koncesiju Adriatic Metalsu u Varešu.
“Šmitova kontroverzna interpretacija”
U tekstu se ocenjuje da je Šmit imao “veoma kontroverznu” interpretaciju odluke svog prethodnika Ešdauna.
Prema mišljenju Visokog predstavnika, ako vlada privremeno dodeljuje korišćenje zemljišta i imovine nekom preduzeću, pitanje vlasništva se ne dotiče.
“Time bi i Arcore u RS bila pravno zaštićena. Jer ono što je u Federaciji zakonito, u Republici Srpskoj može biti prihvatljivo”, piše Mond diplomatik.
“Zanimljiv detalj je da je CDU-ov zastupnik u Bundestagu i advokat Peter Bejer postao član odbora Arcorea u aprilu 2023. godine. Bejer se godinama bavi političkim prilikama na Zapadnom Balkanu i član je Upravnog odbora Nemačkog atlantskog društva, čiji je predsednik Kristijan Šmit. Dakle, poznaju se”, ističe on.
Dodaje se da Bejer nije želeo da odgovarati na upite na ovu temu.
“Politički, angažman gospodina Bejera ostavlja gorak ukus, kada njegov prijatelj Kristijan Šmit u isto vreme igra ključnu ulogu u pravnim okvirima rudarskih projekata“, komentarisao je stručnjak Bodo Veber iz Demokratskog političkog saveta.
A stručnjak Muharem Cero, koji je u posleratnim godinama bio odgovoran za izradu registra vlasništva i godinama se bavi ovom temom, objašnjava da su “posledice odluka o rudarstvu u ovoj zemlji mnogo šire nego drugde“.
On navodi da se u ratu u BiH takođe radilo o zemljištu.
“Nacionalističke srpske stranke proterale su sa današnjeg područja RS-a sve nesrbe, kako bi stvorile etnički čistu državu, čije bi zemljište bilo isključivo srpsko vlasništvo“, navodi on, te dodaje da su i nakon 1995. godine te stranke u RS nastavile takvu politiku.
“Na taj način, cela država Bosna i Hercegovina bi trebalo da bude uništena“, ističe on.
Cero smatra Šmitov pristup pitanju korišćenja zemljišta “plitkom izmišljotinom”.
“Samo korišćenje zemljišta znači da korisnik mora vratiti zemljište vlasniku u istom stanju u kojem ga je primio. U Varešu se radi o državnoj šumi koja je još za vreme jugoslovenskih vremena deklarisana kao takva“, navodi Cero.
“Međutim, Adriatic Metals seče drveće i crpi resurse iz zemlje. To nije privremeno korišćenje šume. Ovde se menja način korišćenja javnog dobra, čime se dotiču pitanja vlasništva o kojima može odlučiti samo centralna država“, ističe on.
Zbog toga se Šmitova odluka takođe osporava pred Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine. Jer promena namene državne imovine ne može biti odluka ni jednog entiteta.
Ostaje nejasno kada će biti donesena presuda po ovom pitanju. U tekstu se objašnjava da je, pod pritiskom Dodika, jedan od sudija koji dolazi iz RS-a, dao ostavku, te da Dodik blokira imenovanje daljnjih sudija iz entiteta.
“Ove okolnosti, naravno, poznate su i korporacijama i Visokom predstavniku”, navodi Mond diplomatik.
“Zapadne države veruju da je njihova zelena transformacija vrednija od naših života”
I u Tuzli je projekt Lopare visokoaktuelna tema. Univerzitetski grad smešten je na jugozapadnom podnožju planine Majevica na teritoriji FBiH. Tihomir Knežiček ovde predaje geologiju i rudarstvo.
“Bez rudarstva i eksploatacije soli, ovog grada ne bi bilo“, kaže on, i ističe da je rudarstvo u njegovom gradu omogućilo ljudima rad i prosperitet i dodaje, “kako bih mogao biti protiv takvih projekata?“.
Knežiček objašnjava kako bi se mogla izvesti ekološki prihvatljiva eksploatacija, navodeći da bi za to trebalo izgraditi zatvorene sisteme kako bi se sprečila kontaminacija vode i okolnog područja.
“Međutim, ove tehnologije su vrlo skupe. I naravno, najgori mogući scenario bi bio ako bi rudarska kompanija jednostavno pustila vodu u zemlju“, navodi on.
U susednoj Srbiji, australijsko-britanska rudarska kompanija Rio Tinto pre nekoliko godina naišla je na nalazište litijuma u blizini Loznice. Prema izjavama geologa, reč je o istoj rudi kao u Loparama.
U Srbiji su zapadne ambasade vršile pritisak na vladu da omogući eksploataciju litijuma. Međutim, u zemlji su se građani snažno protivili projektu. Došlo je do masovnih protesta, a “autokratski predsednik Aleksandar Vučić na kraju je morao da zaustavi projekat”, piše Mond diplomatik.
Samo nekoliko ulica dalje od fakulteta u Tuzli nalazi se kancelarija “Karton Revolucije”, nevladine organizacije koja se bori protiv korupcije u zemlji.
“Preti nam rudnik litijuma u neposrednoj blizini naseljenog područja. U krugu Majevice živi oko 400.000 ljudi“, rekao je Adi Selman iz ove organizacije.
“Pogotovo ne mogu shvatiti da zapadne države očito veruju da je njihova zelena transformacija vrednija od naših života i naše prirode ovde“, kaže on.
Navodi da je međunarodnim korporacijama moguće tako lako ostvariti svoje interese u BiH upravo zato što među stanovništvom ne postoji velika svest o ovoj temi.
Selman smatra da političari podstiču nacionalizam etničkih grupa kako bi skrenuli pažnju sa svojih koruptivnih poslova.
“Secesija, genocid, to su sve teme kojima se pokušavaju prikriti pravi razlozi njihovih postupaka i njihove namere“, smatra Selman.
“Za međunarodne korporacije, BiH je stoga idealno mesto kako bi se što jeftinije došlo do rudnih bogatstava”, piše Mond diplomatik.
Trenutno, Rock Tech Lithium navodi da je postignut dogovor o isporuci s kineskom kompanijom C&D Logistics od 2025. godine. Time bi osigurali pristup bitnim sirovinama za rad pogona u Gubenu. Međutim, ostaje nejasno odakle točno dolazi litijum.
Mercedes-Benz se u međuvremenu distancirao od rudarskog projekta u Loparama. Pismeno su saopštili da ne postoje nikakve veze između planova eksploatacije i odnosa korporacije s kompanijom Rock Tech Lithium.
Francuski list navodi da se Adrijana Pekić samo blago nasmejala kada je saznala ovu vest i da mu je pokazala pismo koje je dobila od advokata Arcore Ulaganja, te da joj prete tužbom za klevetu.
“Navode da štetim poslovanju i da bih mogla biti tužena na naknadu štete“, rekla je.
Mond diplomatik piše da je Dodikova stranka imala nameru da donese zakon o stranim agentima, sličan onom ruskom zakonu koji Putin koristi kako bi suzbijao opoziciju i slobodnu štampu.
“Za nas je sve teže boriti se protiv litijumskog projekta, to me zaista plaši“, kaže Pekić.
“Ali ne mogu odustati”, dodala je.
(n1)
