Међународни монетарни фонд (ММФ) објавио је истраживање о теми “Предузећа у државном власништву у Босни и Херцеговини: Оцјењивање учинка и надзор”. У овом извјештају наведени су катастрофални подаци о стању предузећа у државном власништву.
На основу нове базе података финансијских извјештаја предузећа у државном власништву, откривено је да су јавна предузећа у Босни и Херцеговини углавном у слабом финансијском стању. Финансијска анализа указује на то да јавна предузећа не доприносе довољно економији, да владе не извршавају своју функцију власништва у складу са смјерницама Свјетске банке и Организације за економску сарадњу и развој.
ММФ наводи да не постоје тачни, ажурирани и јавно доступни скупови података о сектору јавних предузећа те да су предузећа у државном власништву заслужна за око 11 посто укупне запослености, али само 10 посто додане вриједности, што указује на то да запослени у јавним предузећима у БиХ производе мање додане вриједности него у другим земљама региона.
Јавна предузећа остављају значајан отисак на привреду, али велики број јавних предузећа утјече негативно на макроекономски учинак, тиме што уноси дисторзију у тржиште рада и намеће знатне фискалне трошкове.
“Око 80 хиљада радника запослено је у 550 јавних предузећа широм свих сектора привреде (око 11 посто укупне запослености). Јавна предузећа имају у власништву 40 посто свих сталних средстава у привреди, а заслужна су за 10 посто збирног промета. Међутим, 20 највећих јавних предузећа у погледу сталних средстава и промета чини око 80, односно 70 посто укупних сталних средстава и промета јавних предузећа, респективно”, пише у ММФ-ом документу.
Јавна предузећа доводе до дисторзије тржишта рада због тога што су просјечне плате у њима 40 посто више него у приватним фирмама, без обзира на нижу продуктивност. Заправо, јавна предузећа у БиХ имају трећу највећу премију на плате у региону.
Збирни дугови јавних предузећа износе око 26 посто БДП-а и то укључује близу 4 посто БДП-а у закасњелим неизмиреним обавезама за порезе и социјалне доприносе, што смањује пореске приходе и има негативан утјецај на функционисање система социјалних давања.
“Сектор предузећа у државном власништву не доприноси довољно привреди. У току периода од 2015. до 2017. године, сектор јавних предузећа је у просјеку имао поврат на капитал (РОЕ) од -0,3 посто, што указује на то да су владине инвестиције у сектор доносиле негативне поврате. С просјечним повратом на средства (РОА) од – 0,2 посто, сектор јавних предузећа не извлачи вриједност из средстава која су му на располагању. Напримјер, да је поврат на капитал 4 посто, што је ниво који одговара нивоу јавних предузећа која раде с умјереним ризиком профитабилности, БДП би био око 3 посто виши. То се може протумачити као имплицитни опортунитетни трошак одржавања неефикасног сектора јавних предузећа”, наводи ММФ.
Огроман број запослених
У Босни и Херцеговини има више од 550 јавних предузећа. Иако у ФБиХ и РС постоје централизовани регистри јавних предузећа, не постоји јединствен регистар на нивоу БиХ. Да би се попунио тај јаз, ММФ је створио базу података финансијских извјештаја која укључује ентитетски, кантонални и опћински ниво.
“Наша квантитативна анализа заснована је на узорку од 414 предузећа за период од 2014. до 2017. године. Према томе, имамо информације за готово 80 посто јавних предузећа, али вјероватно покривамо више од 90 посто јавних предузећа према приходима, запослености или средствима, пошто је вјероватније да су подаци доступни за већа предузећа”, пише у извјештају.
Док је већина јавних предузећа мала или средња и у облику опћинских комуналних предузећа, јавна предузећа која су у ентитетском власништву имају операције највећег обима и заслужна су за највећи дио запослености у сектору.
“Опћине посједују 279 јавних предузећа, углавном у подручјима водоснабдијевања, гријања, те канализације, али неке и у области комуникација (радио) и рекреације (базени, паркови). Укупна запосленост у опћинским јавним предузећима је крајем 2017. године износила 11 хиљада. Ипак, највећи дио економске активности обављају јавна предузећа која су у власништву ентитетских централних влада, која су у 2017. години генерисала око 85 посто прихода јавних предузећа (2,9 милијарди еура), држала 85 посто средстава и обавеза јавних предузећа (13,3 милијарди ЕУР и 3,5 милијарди ЕУР, редом), те запошљавала 58 хиљада од 76 хиљада укупно запослених у јавним предузећима у узорку”, пише у извјештају.
Највећа јавна предузећа у власништву централних влада су у сектору производње електричне енергије (ФБиХ и РС Електропривреде), рударства (рудници угља у ФБиХ), производње (производња наоружања), пољопривреде (Шуме РС) и транспорта (путеви, аутопутеви и жељезнице).
“Запосленост у јавним предузећима представља четвртину запослености у јавном сектору и 11 посто укупне запослености. Наша база података о јавним предузећима дозвољава нам да боље процијенимо отисак јавног сектора на нивоу од више од 46 посто укупне запослености. У 2017. години извјештавано је о запослености у генералној влади на нивоу од 17 процената укупне запослености”, наводи ММФ.
Највећих пет послодаваца који су јавна предузећа су Електропривреда БиХ, Жељезнице ФБиХ, Жељезнице РС и рудници угља Бановићи и Крека. Занимљиво је да изгледа да је БиХ једина земља у региону у којој се број запослених у јавним предузећима повећао од 2005. године, а рангирана је на трећем мјесту у смислу броја запослених у јавним предузећима израженог као постотак укупног броја запослених.
ГРАС и Алуминиј имају неодржив пословни модел
“Просјечна плата у јавним предузећима је за око 40 посто виша него у приватном сектору, без обзира на нижу продуктивност радника и профитабилност. Премија на плате у јавним предузећима у БиХ је виша него у већини земаља региона ЦЕСЕЕ. Године 2017. је просјечна мјесечна бруто плата у јавним предузећима износила 756 ЕУР, у поређењу са 540 ЕУР у сектору генералне владе и 535 ЕУР у приватном сектору”, наводи ММФ.
Премија на плате не може се објаснити вишом продуктивношћу у сектору јавних предузећа, пошто се за просјечне приходе по раднику (мјерило продуктивности) процјењује да су око 8 посто нижи него у приватном сектору.
“Штавише, док јавна предузећа имају тенденцију да буду мање профитабилна од фирми из приватног сектора, плате се процјењују на 30,5 посто укупних оперативних трошкова у јавним предузећима, у поређењу с 12,0 посто у приватном сектору. Премија на плате у јавним предузећима уводи важну дисторзију у тржишта рада, пошто јавна предузећа не само да нуде боље пакете накнаде, већ и стабилније запослење, у поређењу с приватним сектором”, наводи се у извјештају.
Као примјер предузећа с неодрживим пословним моделом наведени су ГРАС и Алуминиј. Како је наведено, ГРАС је “несловентно предузеће и има неодржив пословни модел”.
“С крајем 2017. године укупне обавезе износиле су 110 милиона ЕУР, односно 1,1 посто БДП-а ФБиХ. Пореске обавезе (директни и индиректни порези) износиле су 81,6 милиона ЕУР, односно 0,8 посто БДП-а ФБиХ – што је више од четири пута веће од годишњег прихода предузећа. Предузеће је такођер веома неликвидно и његов текући коефицијент ликвидности износи 0,1, те према томе не може да покрије оперативне трошкове без наставка буџетске подршке. Лоши финансијски учинци углавном су изазвани неодрживим пословним моделом, који карактеришу издашне имплицитне субвенције (ниска цијена није у складу с надокнадом трошкова) које се не враћају кантоналној влади, слабо наплаћивање прихода, те недостатак адекватног извршења наплате. Влада Кантона Сарајево је недавно најавила планове за покретање изузетно неопходног реструктурирања”, пише у извјештају.
У документу се наводи да Алуминиј није одржив и захтијева велику владину финансијску подршку. Предузеће ради с негативном бруто маржом, што значи да продајна цијена алуминија није довољна да покрије трошкове производње.
“Предузеће с крајем 2017. године није солвентно, с нагомиланим губицима који износе више од 120 милиона ЕУР (1,3 процента БДП-а ФБиХ). Обавезе су се од 2014. до 2017. године повећале за више од 140 процената, досежући ниво од 188 милиона ЕУР (2,0 процента БДП-а ФБиХ). Око три четвртине дуга дугује се Електропривреди у Мостару, за неплаћене рачуне за електричну енергију, која представља примарни улазни елемент за производњу алуминија. Предузеће је такођер веома неликвидно (ЦЛР износи око 0,5). То је навело владу ФБиХ да потражи стратешког партнера да би се избјегао стечај и губитак посла за 900 радника у Алуминију и око десет хиљада радника у његовом ланцу снабдијевања”, наводи ММФ.
Сектор јавних предузећа је у периоду од 2015. до 2017. године у просјеку производио губитке. Иако је сектор у цјелини у 2017. години био маргинално профитабилан, са шест профитабилних сектора, само три сектора су била профитабилна у периоду од 2015. до 2017. године.
“Најпрофитабилнији комерцијални сектор био је сектор информација и комуникација (38 милиона ЕУР, односно 0,4 посто БДП-а у ФБиХ), због високе добити БХ Телецома која је представљала више од три четвртине добити тог сектора. Остали профитабилни сектори били су пољопривреда, шумарство и рибарство те транспорт и складиштење. За разлику од тога, сектор рударства је остварио велике губитке који су укупно износили 0,2 процента БДП-а”, наводи ММФ.
ММФ истиче да готово једна половина јавних предузећа није ликвидна и захтијева и експлицитну и имплицитну буџетску подршку те да јавна предузећа не доприносе довољно развоју инфраструктуре, чиме не испуњавају важно потенцијално оправдање за јавно власништво.
“Иако се БХ Телецом и ХТ Мостар суочавају с ниским нивоом финансијских ризика, анализа би требало да се прошири тако да укључује оперативну анализу и поређење с међународним одредницама. Добит и приходи у тим предузећима су у току периода од 2014. до 2017. године знатно опали. Вјероватно је да је вриједност тих предузећа знатно опала у току тог периода и одрживост њихових текућих пословних модела може бити под знаком питања. Једино солидно велико СОЕ је Игман д.д. Коњиц, снабдјевач муницијом с одрживим пословним моделом који извози значајан дио своје производње”, пише у извјештају.
ММФ наводи како њихови радни документи описују истраживање аутора и објављују се с циљем да доведу до коментара и подстакну дебате. Гледишта изражена у радним документима ММФ-а су гледишта аутора и не представљају у сваком случају гледишта ММФ-а, његовог Извршног одбора или управе ММФ-а.
Комплетано истраживање о теми “Предузећа у државном власништву у Босни и Херцеговини: Оцјењивање учинка и надзор” можете прочитати овдје.
(klix.ba)
