Половина руководилаца институција БиХ не мари за стање у својим редовима, што потврђује чињеница да годинама не анализирају рад својих службеника за чије плате одлазе стотине милиона марака.
На нивоу БиХ постоји укупно 75 институција, од министарстава, преко агенција, до канцеларија у којима је ухљебљено око 3.700 службеника чији рад, према постојећим прописима, подлијеже редовном оцјењивању. Извјештаје о оцјењивању државних службеника од јануара до јуна прошле године доставиле су 43 институције, просјечна оцјена за рад била је 3,62, односно “нарочито успјешан”. Иако је извјештаје доставило тек 57 одсто институција, тај број је далеко највећи у протекле три године.
У Агенцији за државну службу БиХ кажу да је достављање извјештаја за други дио године у току те да упоредна анализа из протекле двије године показује да је, ипак, видљив благи раст броја институција које су им доставиле извјештаје.
Подвукли су да немају посебне прописане механизме да утичу на институције да достављају извјештаје, али им повремено у дописима указују на обавезу оцјењивања службеника.
– Без доставе извјештаја не можемо имати евиденцију о томе да ли институције које их не достављају заиста обављају процес оцјењивања службеника у складу са важећим прописима, а нису прописане ни казне за институције које извјештаје не достављају – казали су у Агенцији.
Посљедње анализе показују да је Канцеларија координатора за реформу јавне управе у посљедњем периоду потрошила 8,5 милиона КМ за побољшање администрације, али општи став је да БиХ и даље има најнеефикаснију јавну управу у Европи.
У једном од пројеката који је завршен 2011. године урађени су нови и ревидирани постојећи правилници о оцјењивању службеника у државним, ентитетским и институцијама Брчко дистрикта. Израђен је и приручник у којем је прецизирано који службеници треба да буду оцијењени, како и када.
Идеја је да на основу објективних процјена рада буду награђени добри, а отпуштени лоши радници и да се тако створи ефикасна јавна управа, али већина дијели став да руководиоци који оцјењују службенике често то раде само формално.
Сам директор Агенције за државну службу БиХ Невен Акшамија недавно је изјавио да тек десет одсто службеника врхунски ради свој посао и заслужује највећу оцјену, а већина је добије јер руководиоци не желе никоме да се замјере.
Пројект менаџер Центара цивилних иницијатива (ЦЦИ) Ивица Ћавар каже да је познато да је темељна реформа јавне управе у БиХ стратешки циљ с циљем уласка у ЕУ. Изузетно је, каже, важно да Агенцији буду редовно достављани извјештаји о оцјењивању службеника да би се видјела њихова ефикасност, односно да би били мотивисани за унапређење знања и вјештина.
– Недопустиво је да се не поштују прописи и да велики број институција БиХ не доставља извјештаје о оцјењивању. Треба сагледати разлоге који су довели до таквог понашања институција, те потом такве институције и одговорне особе јавно прозвати за неодговорност и, наравно, ако се покаже оправданим, санкционисати. То би био добар почетак превазилажења постојећих проблема или, боље речено, истих више не би било – рекао је Ћавар.
Он сматра да би санкционисање само једне одговорне особе послужило као добар примјер свим другим.
– Већ у наредном циклусу, увјерен сам, не би више било нити једне институције која не би благовремено и квалитетно испунила своје обавезе – нагласио је Ћавар.
У РС институције редовно оцјењују државне службенике и извјештаје шаљу Агенцији за државну управу РС, у којој, такође, сматрају да цијели систем треба да буде унапријеђен како би се ушло у суштину проблема због којег је оцјењивање и покренуто.
Нова запошљавања
У институцијама БиХ лани су запослена 82 нова државна службеника, што значи да је у просјеку мјесечно запошљавано скоро по седам нових државних службеника.
Међународна заједница годинама упозорава на превелики број запослених у институцијама на свим нивоима власти у БиХ, а гломазна администрација представља посебан проблем због чињенице да већина грађана није задовољна ефикасношћу бирократског апарата.
(glassrpske.com)
