U BiH se svake godine povećavaju javni prihodi, a zemlja ipak tone u finansijsku dubiozu, a građani žive sve lošije.
Sudeći po prikupljenom novcu koji se uzima po osnovnu poreza od građana i privrede u BiH bi moglo sasvim solidno da se živi, kad bi se taj novac trošio na razvoj umesto na finansiranje glomaznog državnog aparata i otplatu kredita, ocenjuju stručnjaci.
Uprava za indirektno oporezivanje BiH je prošle prikupila je rekordan iznos prihoda od indirektnih poreza – 6,6 milijardi KM odnosno 284 miliona KM više u odnosu na godinu ranije.
Od tog iznosa na finansiranje državnih institucija otišlo je 750 miliona KM, Federacija BiH je dobila 3,3 milijarde KM, Republika Srpska 1,7 milijardi, a Distrikt Brčko 168 miliona KM.
Analiza Uprave za indirektno oporezivanje pokazuje da se ukupan bruto prihod od 2010. do 2016. godine prosečno godišnje povećavao za oko tri odsto.
Na račun javnih prihoda RS lane je uplaćeno 2,2 milijardi KM te dodatnih 11,7 miliona KM po osnovu doprinosa za Fond solidarnosti.
Od poreza je naplaćeno 434 miliona KM ili 25 miliona više u odnosu na 2015. godinu, a rast naplate zabeležen je kod većine javnih prihoda.
S druge strane polovina od tog iznosa se godišnje potroši na plate službenika i otplatu kredita.
Svetlana Cenić, ekonomska analitičarka kaže da je BiH što se tiče prihoda strane po osnovnu indirektnih i direktnih poreza parafisklanih nameta u vrhu zemalja u regionu u odnosu na BDP.
– Međutim rashodovna strana je kod nas katastrofalna, a sav novac koji se prikupi u javne budžete progutaju javna potrošnja i krediti, dok se skoro ništa ne usmerava na produktivnu stranu odnosno na način da se oplodi i vrati građanima kroz bolji živitni standard – kaže Cenićeva. Tako da građani i privrednici koji pune javne budžete ostaju kratkih rukava.
– Pored toga što od države ništa ne dobijamo stalno se traže načini da se još više opterete građani kroz namete, kao što je slučaj sa povećanjem akciza i najavama za povećanje PDV – ističe Cenićeva.
S druge strane standard građana drastično pada – prosečna mesečna potrošnja domaćinstava u zadnje četiri godine je pala više od deset odsto, dok je potrošnja hrane smanjena za čak 16 odsto.
Promena ekonomske politike
Ekonomski stručnjak, Igor Gavran, kaže da se strukture vlasti na svim nivoima u BiH godinama vode neracionalnu ekonomsku politiku.
– BiH treba podsticajna ekonomska politika i vlast koja bi omogućila vraćanje akumuliranih zaduženja bez novih dugova. Enorman prostor za uštede leži u prestanku rasipanja javnog novca na beskorisnu i predimenzioniranu administraciju te smanjenje gubitaka uzrokovanih korupcijom – ističe Gavran.
