Маринко Џоић из Орашја се прије шест година почео бавити необичним послом – узгојем дивљих зечева и данас је власник највеће узгајивачнице ових животиња у Босни и Херцеговини.
“У цијелој земљи данас сам једини узгајивач који то ради на потпуно легалан и транспарентан начин. Има оних који покушавају радити на црно, али уколико се мислите бавити овим послом озбиљно, то се мора легализирати, а то је посебно важно за ловачка друштва, којима је неопходна свједоџба о здравственом стању животиња, као и транспарентно правдање уложених средстава”, каже Џоић за “Независне“. Додаје како се узгојем почео бавити сасвим случајно, а бизнис је покренуо непосредно послије катастрофалних поплава из 2014. године, када му је поплављено цјелокупно имање, гдје је имао фарму кока носиља те се бавио и узгојем других домаћих животиња.
“Баш сам некако у то вријеме подигао кредит, јер мислио сам, то ћемо супруга и ја лако отплаћивати. С поплавом све неста, а рата кредита оста. Размишљао сам гдје да уложим новац, а да посао буде исплатив и некако ми се наметнула ова идеја”, каже Џоић.
Додаје како су први кораци били веома тешки те да је у неким моментима помишљао да дигне руке од свега.
“Када сам рекао супрузи чиме се намјеравам бавити, рекла је да нисам нормалан. Међутим, ово је посао који смо временом завољели и она ми је десна рука у свему, без ње дефинитивно не бих успио. Понављам, посао је необично захтјеван. Баш у тренуцима када помислите да сте све научили и да све знате о овим животињама, увијек искрсне нешто ново и непознато”, објашњава Џоић.
Каже како је у току ове године разним ловачким друштвима у свим дијеловима БиХ већ испоручио 250 јединки дивљег зеца, чија је цијена по комаду већ годинама стандардна и износи 100 еура.
Додаје како данас на својој фарми посједује 50 матичних парова и да је, приликом репродукције, важно водити рачуна о томе да зечеви не буду у крвном сродству. “С обзиром на то да сам и страствени ловац, ми ловци то називамо убацивањем свјеже крви, јер је генетика код зечева веома важна, тако да се не дешавају никакве мутације, што може бити велики проблем. Убацивање узгојених дивљих зечева у ловиште данас је једини начин да се подигне њихова бројност”, казао је Џоић.
Истиче како данас посједује велики објекат за узгој ових ситних животиња, који се налази усред великог воћњака и шуме који су имитација природног окружења које настањују зечеви.
Додаје да се дивљи зечеви од домаћих разликују по много чему, прије свега у темпераменту, а потом једна од битнијих ставки је и разлика у броју младих које пар донесе на свијет тијеком године. У бити, пар дивљих зечева годишње четири пута има по једно или двоје младунаца, а готово је немогуће све узгојити до пуштања у природу.
Послије пет седмица старости млади зечеви се одвајају од родитеља, а послије 16 седмица постају способни за самосталан живот у природи.
Ова врста зечева никада не копа рупе, а у бијегу се ослањају само на брзину, док за разлику од њих кунићи од окота живе у рупама.
Ради се о плашљивим животињама, чије понашање се јако брзо мијења, особито у сезони парења.
Животни вијек дивљег зеца је до четири године у природи, а у кавезу максимално до дванаест година.
(nezavisne.com)
