У домовима здравља у Српској повећан је број пацијената који се јављају због респираторних инфекција, а све више је и оних који љекарску помоћ траже због стомачног вируса.
Од инфекција дисајног система обољевају особе свих старосних група, али најчешће дјеца предшколског узраста, док се стомачни вирус најчешће јавља у вријеме кад су учесталије прехладе.
Доктори упозоравају да се болести лакше и брже преносе у затвореним просторијама у којима борави већи број особа, због чега савјетују често провјетравање.
У Дому здравља Бањалука кажу за наш лист да су најчешћи симптоми инфекција органа за дисање повишена температура, грлобоља, повраћање, малаксалост, болови у стомаку, болови у зглобовима и мишићима.
– Неповољни микроклиматски услови неповољно утичу на здравље, посебно на органе за дисање. Хронични болесници морају редовно узимати прописану терапију, а ако су негативне последице времена учестале или се погоршавају, обавезно се јавити свом породичном љекару. Потребно је уносити довољне количине течности, док исхрана треба да буде базирана на воћу и поврћу, као и храни богатој витаминима и минералима – каже начелница породичне медицине Косана Станетић.
Стомачни вирус је, уз прехладу, друго најчешће обољење које напада људски организам. Љекари објашњавају да он није исто што и грип, јер прави грип, прије свега, напада нос и грло, а стомачни вирус цријева.
Шефица Одјељења породичне медицине у бањалучком Дому здравља Кременовић објашњава да за стомачни вирус нема дјелотворног третмана, тако да је изузетно важна превенција.
– Поред избјегавања хране и воде који могу бити контаминирани, темељно и често прање руку су најбоља одбрана. Стомачни вирус се брзо шири и чест је у већим колективима, као што су школе и вртићи, а најбрже напада дјецу и старије особе. Најчешћи симптоми су бол и грчеви у стомаку, водена дијареја, мучнина и повраћање, повишена тјелесна температуре, главобоља, дрхтање, губитак апетита. Ако су тегобе знатно израженије, долази до дехидратације организма. У таквим ситуацијама је неопходно што прије реаговати, да не би дошло до већих компликација – каже Кременовићева.
Према њеним ријечима, главни фокус лијечења стомачног вируса је да се спријечи дехидрација пијући доста течности.
– Обољели треба да сисају мале комадиће леда или узимају мале гутљаје воде. Такође могу да пију бистре чорбе или спортске. Исхрана мора бити блага, што подразумијева мале оброке и престанак конзумације чврсте храну, бар на неколико сати. Треба јести пуно топлих супица, банане и печене јабуке, кувани кромпир пиринач и шаргарепу, двопек и тост. Треба избјегавати млијеко, јаја, месо и све производе који садрже неки од ових производа. Масна храна, кофеин, алкохол, никотин су такође намирнице које треба избјегавати – поручује Кременовићева.
Кад је ријеч о грипу, љекари упозоравају да се он може развити као тешка болест, због бројних и разноврсних компликација. Оне се најчешће јављају у самом респираторном систему, као упала ува и синуса, плућа, али могу бити захваћени и сви други органски системи. Осим што је честа, упала плућа је и најтежа компликација грипа, јер је одговорна за већину смртних случајева од ове болести.
Уколико се симптоми грипа, а то су висока температура, кашаљ, болови у мишићима и зглобовима, не повлаче након три до пет дана, обољели треба да се јави свом породичном љекару.
Грип може довести до смрти
Пошто је грип тешка болест, а за старије људе и хроничне болеснике може довести чак и до смртног исхода, веома је важно одржавати на правилан начин одржавати личну и респираторну хигијену, као и хигијену просторија.
– Поред редовног прања руку топлом водом и сапуном, покривања уста марамицом приликом кијања и кашљања, јако је важно често провјетравати просторије. У наредном периоду посебну пажњу треба обратити приликом посјете пацијентима у болницама, као и особама смјештеним у установама за трајни боравак – каже епидемиолог Весна Лучић Самарџија.
(blic.rs)