Произвођачи млијека из Републике Српске траже повећање откупне цијене млијека на минимално 1,20 КМ, што је за више од 50 одсто већа од тренутне, те би у наредном периоду млијека могло додатно да поскупи.
Додатни проблем представља и ограничење извоза и повећање цијене млијека од стране Србије, која једино није забранила да се млијеко извози у Сјеверну Македонију и Албанију, које су чланице “Отвореног Балкана”.
Владимир Усорац, предсједник Удружења пољопривредних произвођача мљекара Републике Српске, истакао је да су на састанку с произвођачима тражили да цијена буде минимално 1,20 КМ по литру.
“Тренутно продајемо млијеко од 0,53 до 0,80 КМ по литру, зависно од класе, и то нам се никако не исплати. Већ пет година тражимо плави дизел, а не добијамо га. Нема више ко да производи млијеко. И по цијени од 1,20 КМ ћемо изгубити произвођаче”, рекао је Усорац за “Независне”.
Додао је да више нема увозног млијека, али ни меса.
“У малопродаји је млијеко и до 2,50 КМ, а нама се плаћа 0,80 КМ, па видите колико се узима новца. Млијеко ће енормно поскупјети и сиротиња више неће моћи да га купује, него само политичари који примају 8.000 КМ плату”, навео је Усорац.
Владимир Благојевић, портпарол Привредне коморе РС, рекао је да забрана извоза из Србије не би требало да направи веће поремећаје на нашем тржишту, с обзиром на капацитете млијека с којима Република Српска и Босна и Херцеговина располажу.
“Они не само да могу да подмире домаће тржиште, него и да повећају производњу и могућност пласмана на инострано тржиште. Ово је можда и шанса за домаће мљекаре”, казао је Благојевић.
Ипак, с друге стране, како каже Благојевић, проблем би могао бити уколико дође до забране извоза неких производа којих код нас нема у толиким капацитетима.
“Србија није забранила извоз у Албанију и Сјеверну Македонију, које су чланице ‘Отвореног Балкана’, и оне се узајамно помажу уколико дође до несташице неких производа у некој од ових земаља. Ово је још један показатељ колика је неопходност да БиХ приступи ‘Отвореном Балкану’, посебно у овим кризним ситуацијама”, нагласио је Благојевић.
Здравко Маринковић, предсједник Спољнотрговинске коморе БиХ, казао је да када је у питању мљекарска индустрија, треба се дугорочно размишљати да се сточарство значајно развија и субвенционише како би се обезбиједила сировинска база.
“Када је кренула криза везана за Украјину, било је проблема у снабдијевању неким робама као што су житарице и сировине у тој области. Тада је речено из Србије да неће бити проблема за регион, и
Србија се тада регионално понашала. Ово што се сада дешава за млијеко је одговор на потребе ‘Отвореног Балкана’ и сасвим нормална објава да се ограничи извоз на све остале, осим на земље с којима Србија има отворену сарадњу. Ово показује да бисмо требали да радимо у том правцу да се нађемо у друштву те тројке, јер не знамо шта ће се дешавати са другим робама.
Поремећаји су дневни и питање је како можемо одговорити на то и којим мјерама”, објашњава Маринковић.
Из Управе за индиректно опорезивање БиХ су навели да је у првих осам мјесеци из Србије увезено 5.747.026 килограма млијека и млијечних производа укупне вриједности 11.238.015 КМ.
“У истом периоду прошле године увезено је млијека и млијечних производа у износу од 11.281.757 КМ”, казали су из УИО БиХ.
(nezavisne.com)
