Период пандемије вируса корона утицао је на повећан број пацијената у Клиници за психијатрију УКЦ РС, те је тако у првих осам мјесеци ове године на лијечење упућено 2.411 пацијената, што је за 387 пацијената више у односу на цијелу прошлу годину, те за чак 645 пацијената више у односу на 2019. годину.
Како су у Клиници за психијатрију УКЦ РС казали за “Независне новине”, тренутно се на болничком лијечењу у овој клиници налази 50 пацијената, те да је пандемија утицала на повећан број јављања пацијената у ову клинику током 2020. године у односу на 2019. годину.
“У 2020. години та бројка износила 2.024 упућених пацијената, а 2019. године је упућено 1.766 пацијената на болничко лијечење”, навели су у Клиници за психијатрију УКЦ РС, додајући да се тренд већег броја пацијената наставио и ове године.
“У претходном периоду, од почетка године до 20. августа, забиљежен је раст броја пацијената на болничком лијечењу, те је до данас на лијечење упућено 2.411 пацијената”, рекли су у Клиници за психијатрију УКЦ РС.
Указали су да је разлог за овако повећан број пацијената управо пандемија, која има знатне посљедице на ментално здравље у смислу психолошког стреса и појаве симптома психичких поремећаја. Додали су да је наведени утицај додатно отежан мјерама социјалне изолације, претјеране тјескобе или погоршања симптома основног поремећаја.
Јадранка Станковић, специјалиста психијатрије и системски породични психотерапеут, за “Независне новине” казала је да је у периоду пандемије повећан број случајева анксиозних поремећаја, који су у вези са дуготрајном изложености стресу.
“Велики прилив информација преко медија, или од уста до уста, нажалост информација које често нису повјерене, код људи који нису медицински образовани изазива страх”, рекла је Станковићева, додајући да, када је човјек стално изложен великој количини оваквих информација, долази до раста анксиозности.
Истакла је да стално праћење црне статистике код људи изазива немир, несаницу, те да што дуже траје, црпи све наше механизме одбране и доводи људе у паничне нападе, као и анксиозно-депресивну симптоматологију.
“Старим пацијентима су се болести погоршале јер је доступност психијатара била смањена, јер су љекари били ангажовани у ковид систем рада. Неки пацијенати, нажалост, у склопу своје болести једва чекају да прекину са узимањем терапија”, навела је Станковићева, истичући да је потребно више разговарати о овом проблему, те да се смањи негативни утицај непровјерених информација, као и да психијатријске службе треба да буду што доступније.
Срђан Душанић, професор психологије на Филозофском факултету Универзитета у Бањалуци, за “Независне новине” рекао је да је један од главних узрока повећаног броја пацијената жеља за животом која је повезана са страхом од смрти, који је вирус корона повећао код људи, и то не само да су у страху за сопствени живот, већ и за животе својих најближих.
“Сама болест, ковид-19, пуна је непознаница, а такође смо због тога морали и да промијенимо наше устаљене начине понашања”, рекао је Душанић, додајући да и када се пандемија мало смири, примјетне су велике осцилације у понашањима људи, те да ће требати одређено вријеме да се пронађе баланс.
(nezavisne.com)
