ОК караван који је кренуо из Фоче наставио је пут преко Требиња. Публика је 31.10. и 01.11. имала прилику да погледа исти садржај као у Фочи.
Циљ овог путовања је креирање што квалитетнијих културних садржаја и програма у Српској и БиХ, који су у потпуности обустављени током већег дијела године усљед посљедица изазваних пандемијом вируса корона. Губици су неминовни. Много рачуна се морало платити иако фестивал није одржан. О губицима, као и проблемима на које су наишли разговарали смо са директором ОК феста Дубравком Суваром.
„С обзиром да је фестивал жив организам, људи лаици, мисле да трошкови трају само у току одржавања фестивала. У суштини фестивал је један дванаесто мјесечни процес, ради се сваки дан. Када причамо о финансијским губицима у овом тренутку ми не можемо да кажемо коначно, зато што ми идаље улажемо, имамо финансијске обавезе“, рекао је Сувара.
Он је желио да истакне да оно што је карактеристика Босне и Херцеговине јесте врло неодговоран однос институција, система, према догађајима, односно према фестивалима.
„Конкретно, у марту мјесецу, вођени искуством у Европској Унији и земљама региона, ми смо се први пут обратили нашим институцијама и институту, са једним захтјевом, да ли це по њиховим процјенама бити услови за одржавање фестивала. Ако неће и то је одговор и то нама служи, зато што у том тренутку ми имамо преко 50 активних уговора, како према извођачима, тако и према другим стејтхолдерима који раде за потребе фестивала и то су уговори који су активни 12 мјесеци, гдје ви плаћате. Значи ви кад хоћете да букирате, примјера ради, један озбиљан извођач да вам дође у мјесецу јулу, ви што сте урадили у септембру, годину прије, урадили сте. То одмах подразумиијева неких 50% авансног плаћања по уговорима. Тако вам је и случај са продукцијом, са маркетингом, оглашавањем, људима који раде на фестивалу и свим осталим стварима. Ми смо тад добили одговор да ће бити, да можемо да наставимо. Правимо другу одгоду, улазимо у други букинг и опет авансно плаћамо зато што одрађени извођачи не могу да дођу. Већ смо тада договарали да уколико не могу да дођу у том термину дођу у термину 2021. године. Значи, ви сав неки кеш флоу који имате је готово исцрпљен. А то се одражава на тај начин исто да публика почиње да престаје да купује карте зато што је већ сад угрожено да ли хоће, да ли неће. Притом одлуку немамо, као што нпр туризам има ту уредбу да каже да организатор има право да 12 мјесеци, хајде да тако кажем, задржи тај новац и да се искористи од стране публике тај новац на догађај који исти ради или на том истом догађају. Шта се нама дешава, ми враћамо људима новац. Ми имамо пуно људи који долазе из иностранства, имамо ино плаћање и нпр само на ино плаћању ми смо имали 50 000 км губитка. На другој страни спонзори, то су уговорени односи, гдје смо ми испоручили али уговори су такви били да ће обавезе финансијске они по реализацији извршити, значи, они мисле по реализацији фестивала. Ми смо читав тај маркетинг ишли, а довели смо се у ситуацију да смо све те уговоре довели до 14 дана, када смо тек тада имали званичну одлуку Владе РС да не можемо да организујемо догађај. Што значи да смо све наше обавезе испунили финансијиски. У збиру неком то је што изгубљене материјалне добити, што уложеног новца у неке трошкове које никада нећемо моћи вратити, маркетинг, плате људи, основне уговоре, букинг, што због самих спонзорских, преко 500 000 марака је наш губитак. У овом тренутку ми не знамо да ли ће то бити све, зато што комуницирамо 2021.годину“.
Директор ОК феста Дубравко Сувара је даље у разговору навео да овај некад врло интересантан бизнис, посао који покреће пуно привредних грана, од угоститељства, туризма, саобраћаја, је у овом тренутку најугроженији.
„Мислим да ће послије овога, како у нашој земљи, тако и у свијету, број уопште догађаја се смањити и то све говорим у случају, свакако ће се одразити на 2021. Али ако се ова пандемија прошири мислим да музичка индустрија, као грана ће сигурно ићи уназад 50 до 60 година да би се она опоравила. Конкретно фестивалска и музичка индустрија без подршке државе неће моћи да опстане на нивоу. Иза озбиљних фестивала, догађаја, стала је држава. Егзит нпр нема угроженост. Ми имамо неозбиљну државу, неозбиљан однос, несваћени, како од локалне заједнице, тако и од републичке. У суштини, сви се воле сликати када су резултати ту, а када је проблем он не постоји. А опет кажем ми у свему овоме нисмо имали компромис“.
„Изабрали смо да на најсложенијем мјесту радимо фестивал и сигуран сам да ћемо и то пребродити зато што имамо оно што је најдрагоцјеније а то је кредибилитет, повјерење публике, добар однос са извођачима, са досадашњим неким партнерима који су продукцијом, обезбеђењем, свим оним субјектима, а уз њих свом сигурни да ако не бољи онда сигурно једнако добар догађај ћемо одрадити и у периоду када нам то дозволе. Док нам не дозволе радимо и овакве ствари као што је ОК караван, да пламен позитивне енергије који смо запалили на Тјентишту пренесемо у све средине, зато што мислим да фестивали не само са ове економске стране доприносе једној локалној заједници и држави, него и социолошке, зато што на тим фестивалим се сусрећу људи, разбијају предрасуде, а ја мислим да је то нашој земљи врло, врло битно“, закључио је Сувара.
Важност ових програма ОК каравана је огромна јер су многи умањили или потпуно укинули културну продукцију иако се програми могу реализовати под епидемиолошким мјерама. Потребно нам је више оваквих садржаја како би обогатили и оплеменили локалне заједнице, допринијели јачању веома ослабљене културне дјелатности.
Наташа Новосел
