Стреловити раст броја заражених већ је довео до увођења појачаних мјера у неким дијеловима наше земље, а талас новог затварања и увођења ванредног стања увелико долази са Запада.
Логично питање које се поставље је колико је нама остало до проглашења ванредног стања те шта би оно у новој варијанти могло подразумијевати и још важније какав ће утицај на економију имати.
Увођење нових мјера кроз полицијски час и проглашења ванредног стања као да у таласу долази са запада. Прво је прије два дана Париз увео полицијски час, потом су нове мјере најављене у земљама средње Европе, да би ванредно стање јуче ступило на снагу у Словенији.
Знајући како размишљају наше здравствене власти већ крајем ове седмице, кад обично кризни штабови доносе нове мјере, нека пооштравања и рестрикције могле би бити на столу, а како се обично мјере само преписују, већ се сада наслућује шта би то могло бити.
Дио економске струке, као и представници пословне заједнице већ су прошле седмице поручили да нови “локдаун” економија у нашој земљи не би преживјела.
Пандемијски негативни ефекти на понуди и потражњи су изражени и посљедице доносе у сваком случају, а нове мјере које би донијеле скраћења радног времена или чак потпуне забране рада биле би потпуно погубне.
То посебно долази до изражаја кад се зна какав је утицај на економију имало затварање из марта те како је слабашан економски одговор власти био.
Чињеница је да нови скок броја заражених, рекорди који су обарани посљедњих дана, апели здравствених радника те понашање других земаља иду у смјеру који гарантује доношење тешких одлука.
(klix.ba)