Док су за годину цијене хране на глобалном нивоу пале за 20 одсто, у Босни и Херцеговини су порасле за 20 одсто.
Наиме, Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО) објавила је прије неколико дана да су цијене у односу на њихов максимум прије годину дана пале за 20,5 одсто.
“Индекс цијена хране је пао 12. узастопни мјесец у марту и у просјеку износио 126,9 поена, што је за 2,1 одсто мање у односу на претходни мјесец и 20,5 одсто испод свог максималног нивоа из марта 2022, усљед веће понуде, смањене потражње за увозом и проширења Црноморске иницијативе за жито”, наводи се у саопштењу ове организације.
Додају да је индекс цијена житарица опао за 5,6 одсто у односу на фебруар, при чему су међународне цијене пшенице пале за 7,1 одсто, под притиском снажних приноса у Аустралији, побољшаних услова усјева у Европској унији, високих залиха из Руске Федерације и текућег извоза из Украјине.
“Иако су цијене пале на глобалном нивоу, оне су и даље врло високе и настављају да расту на домаћим тржиштима, што представља додатне изазове за сигурност хране”, рекао је Максимо Тореро, главни економиста у ФАО-у.
С друге стране, према посљедњим подацима Агенције за статистику БиХ из фебруара ове године, храна је за годину дана у просјеку скупља за 20,8 одсто.
Јован Василић, представник Савеза удружења потрошача РС и предсједник Удружења потрошача “Звоно” Бијељина, рекао је за “Независне новине” да удружења прате податке, те да је у свим земљама региона храна јефтинија.
“Високе цијене хране су додатни удар на ионако празне џепове потрошача. По мени је за ово искључиви кривац држава, која има све елементе да утиче на цијене хране. Држава једноставно не ради довољно како би заштитила потрошаче од нереалних дизања цијена хране, а инспекције не кажњавају и не контролишу довољно маркете и остале трговце који се баве овим послом”, нагласио је Василић.
Саша Грабовац, извршни директор Удружења економиста Републике Српске СWОТ, казао је да је много фактора који утичу на високе цијене хране које су изражене у БиХ.
“Овдје је слична ситуација као на другим тржиштима, односно не спадају цијене тако брзо кад дође до појефтињења на берзама или на глобалним тржиштима, јер чак и са овим високим цијенама постоји потражња за робом која је егзистенцијална, као што је храна. Разлог је и што су залихе набављане по скупљим цијенама. Трећи разлог је да постоје договори великих ланаца и великих продаваца и произвођача о цијенама, тако да има много разлога због којих цијене не падају тако брзо као на глобалном тржишту. Слична ситуација је и са нафтом и другим производима”, закључио је Грабовац.
(nezavisne.com)