Приходи од игара на срећу из године у годину све су већи, а коцка је само лани у буџет Српске донијела 24,92 милиона КМ, што је за 12 одсто више у односу на годину раније, подаци су Републичке управе за игре на срећу.
Тренд раста прихода по основу накнада и пореза од приређивања игара на срећу, забавних и наградних игара актуелан је посљедњих неколико година, што потврђују и подаци да су у 2016. повећани за 13 одсто, а 2015. године за 17,93 одсто у односу на претходне године.
Према ријечима портпарола Републичке управе за игре на срећу Данијеле Ћапин, највише новца лани су донијеле кладионице, а слиједе их игре приређене на аутоматима.
– Највећи раст прихода у односу на 2016. годину лани је забиљежен код игара на срећу путем интернета и износио је 18 одсто, док је експанзија спортског клађења довела до раста прихода за 16 одсто – истакла је Ћапинова.
Она је објаснила да је раст прихода од игара на срећу у значајној мјери резултат мјера и радњи Одјељења за инспекцијски надзор које су усмјерене на откривање нелегалног приређивања игара.
– Евентуална штета коју трпи буџет РС због појаве нелегалног приређивања игара на срећу из године у годину се смањује, али је и даље присутна у спорадичним случајевима. Прошле године су због тих прекршаја изречене казне у износу од 77.300 КМ – рекла је Ћапинова.
Она је истакла да се најчешћи прекршаји односе на приређивања игара на аутоматима и електронских игара на срећу без одобрења Управе.
Социолог Ведран Француз каже да подаци о константом расту прихода од игара на срећу показују да је друштво све већи зависник од коцке.
– Број коцкара расте у земљама које су сиромашне јер се људи окрећу играма на срећу како би избјегли свакодневне проблеме. Већина игра због жеље за добитком, како би краћим путем стекли новац, али је мало оних који добијају. То је зачарани круг из којег се тешко излази – рекао је Француз и додао да само мали дио особа има потребу да се коцка из забаве и узбуђења.
Пензионер из Бањалуке Борко Вујасиновић лото игра сваке седмице, а повремено срећу опроба и на популарним “гребама”.
– Играм ради забаве, а ако шта буде, добро било. Седмично уплатим по двије лото комбинације, а бројеве бирам по датумима рођења својих унука – каже Вујасиновић и додаје да је имао ситних добитака.
Бањалучанка која је жељела да остане анонимна истиче да сваки дан срећу окуша у играма на срећу.
– Играм стално и стално добијам. Мало, мало добијем по 500 или чак 1.000 КМ. Највише волим гребалице, јер су јефтине, а ту и тамо одиграм бинго – каже она.
Студент из Градишке Марко П. до новца покушава доћи у кладионицама.
– Кладим се искључиво на фудбал и кошарку јер та два спорта најбоље познајем и не фулам много. Играм како бих допунио џепарац и улажем од једне до двије марке. Кад саберем годишњи улог и добитак, више добијем него што уложим – прича Марко.
Казне
Законом о играма на срећу у Српској предвиђене су казне од 10.000 до 30.000 КМ за правна лица уколико се утврди злоупотреба приређивања игара на срећу. За ове прекршаје одговорно лице у правном лицу мораће да плати од 2.000 до 6.000 КМ, а исте казне очекују и физичка лица.
Приходи по врсти игара на срећу (у милионима КМ)
кладионичарске игре – 11,3
игре путем аутомата – 5,49
електронске игре на срећу – 2,98
игре путем интернета – 1,76
(glassrpske.com)
